Srpski tehnički list

— 362 —

уметност може ово покренути; само прави уметници са слободним духом могу то постићи. Најлепше то можемо посматрати код талијанског ренесанса. Стари талијански текти бејаху снажне уметничке. природе, они бејаху прави уметници; с тога њихова дела и носе печат њихова духа и њихове индивидуалности; њихова су дела створена у народном духу. Само су такви уметници могли створити народну архитектуру; тагијански ренесанс. Ако погледамо њихов рад и њихово развиће, видећемо, да су и ови уметници имали за углед, античке споменике, али су их они, у идеалној тежњи, само проучавали, не копирајући их. Наслањајући се на природу, они су постављене задатке индивидуално решавали, уносећи у својетворевине и свој разум и своју душу. Ето зашто се дивимо њиховим творевинама и зашто су нам ти споменици тако драгоцени.

Према овоме напред реченоме, могли би се запитати: да ли ми треба да овим великанима подражавамог На то питање можемо одма рећи, да на уметност једног народа, на грађевинску уметност, утиче много што шта. Пре свега ми смо људи другог времена, друге народности, других прилика, темперамента, климе и т. д. Све то утиче на дух и ра звиће грађевинске уметности једнога народа. Могли би смо се запитати; којим правцем треба поћи, па да се добије нешто сопственога у грађевинској уметности, да се дође до народ-

не уметности; и ко је позван да ову нову |

идеју, идеју народне уметности, унесе у овом још магловитом добу поновног рађања наше грађевинске уметности 2 На прво место, тре-

бало би сликарство да предњачи, јер је оно |

од архитектуре и скултуре и лакше разумљиво и лакше приступачно. Ипак сликарство то само, не може учинити нити пак скулптура, но то могу само све ове три сестре уметности заједно али под вођством архитектуре. Архитектура има свој веома важан значај за историју умдсности једоога народа. Она је за то најпоузданије мерило, она даје израз времену, у њој се огледа моћ једнога народа, његова величина, његова стваралачка моћ па чак шта више и његово полиничко стање. Наша садања архитектура не само да нема никакав народни карактер, но она нема готово ни уметничке вредности. Данашња наша архитектура је потпуно шаблонска. Она иде у томе погледу тако далеко, да се долази на мисао и идеју о типовима код свију врста грађевина. Дирекција српских железница одавно је изобиљна са оваким типовима

архи- |

грађевина. Поред тога што се и дан данашњи копирају планови за станичне зграде, не покушава се да се бар исти прилагоде нашим потребама а мислимо, да се никада ни помислило није, да се. зграда треба да прилагоди и околини. То се исто дешава иу министарству грађевина, нарочито са школским зградама, не'водећи о истима никакве бриге, јер се сматрају као послови нижеи најниже врсте. Ла и сами сопственици, који много ниже стоје од стручњака. често траже да им се зграда подигне као већ која посто"јећа. Има код нас људи образованих, па се ипак не могу да одвоје од оног навикнутог, па им то служи као мерило и при грађењу нове зграве, те тиме стручњаку и уметнику одузимају и оно мало слободе, која је могућа код таквих грађевина према средствима која стоје на расположењу. Ми морамо признати дасу и наши стручњаци, врло често 'у овој уметности несигурни и несмели, а ако још са мало даровитости располажу, њима не остаје ништа друго до да се придржавају копирања и шаблонисања. У таквим случајевима не изненађује нас, кад се један неструч| њак, лаик или чак предузимач, са извесним капиталом из науке о конструкцијама, по ставља у ред са једним „школованим архитектом,“ па му шта више и конкурише, То је донекле и разумљиво, јер ни један од њих није уметник, но копирант, фототраф или како хоћете да их назовете. Исто тако као код лаика, тако и овакав архитект нема соп| ствених погледа; у његовим делима нема душе, нема ничега индивидуалног, па дакле не| ма ничега ни уметничког. Ето нам одмах и одговора на питање; зашто је наша грађевинска уметност без духа и израза. Бесмислено копирање старих стилова, треба да одбаци сваки онај који год осећа да може нешто да створи. Сваки покушај, који идеу прилог стварању нових форама, па макар и на старој основи, сличан је творевинама раног ренесанса и увек је, за развој уметности једнога народа, добро дошао. Така индивидуална сваћења и освежавајућа одвајања од копирања класичких форама, треба одушевљено поздравити, јер у њима има „душе“

| уметничког одушевљења јединице једнога на-

рода, дакле има нечега народног. Принцип индивидуалности јесте главна карактеристика модерне уметности која има друге погледе од академске-школске уметности. Овај принцип мора уметничку природу и практичну његову интелегенцију у самом