Srpski tehnički list

— 391 —

извртела вртачу до 8.м дубине која је попуњена-набацајем камена.

Пошто је овај средњи потпорни стуб сасвим довршен то је у фебруару 1905 започето намештање главне скеле, која је на празном простору до моста скројена била а крајем Априла 1905 цела је била намештена.

За припремне радове око зидања главног свода спремљено је равно слагалиште на 200м уз реку више грађевине где су квадери донешени и сложени у три врсте. Према прстеновима и слојевима, свода сви су ови квадери и бројевима обележени.

За истоваривање квадера на слагалишту ређање њихово по бројевима у редове и прстенове служила је парна дизалица, намештена на прузи за пренос материјала од слагалишта до места грађевине, где је била подигнута нарочита скела за истоваривање квадера и њихово намештање при зидању великог свода, помоћу локретне дизалице и ручних малих вогонета. Изнад темена — чела глав ног свода постављана је била равна скела са отвором у средини; ова је скела била снабдевена са малим шинама, ручним вагонетима и дизалицама са кочницама и то на обе стране свода. Помоћу парне дизалице постављени су квадери на ручне ва гонете, дизани затим до пруге на овој равној скели и помоћу ручних дизалица и макара врло су лако намештани квадери на одређено место, без да су били најмање окрзнути или оштећени.

Пренос квадера од каменолома до слагалишта почет је у септембру 1904 и тек су у мају 1905 били сви пренешени. Овај би пренос био пре извршен али нешто услед раденичког штрајка а друго и зиме у Децембру и Јануару нису смели вршити пренос услед мраза пошто су се бојали да квадери не напрсну.

Зидање великог свода започето је 5 јуна 1905 пошто је претходно цела горња површина скеле обложена даскама,и на тој облози обележена средина темена као и подела спојница. У вези са сталним тачкама утврђена је нивелациом висинска кота. неоптерећене скеле и то на темену и још две тачке подједнако од темена удаљене а затим су постављани крадери првог прстена — с обе стране од бораца ка средини.

Пошто је довршено постављање квадера првог прстена 10 јуна испуњене су спојнице са влажним портланд цемент малтером у сразмери 1:38 и са плоснатим гвожђем добро набијено који је посао довршен био 14. јуна. - у

Под теретом овог првог прстена слегло је се теме скеле'за 2.50 сантиметара.

(свршиће се)

ЦИДФ. В.М. П.

ТЕХНИЧКА КЊИЖЕВНОСТ.

зргаму зројки атсћиекшу а шбепуги у Кгајоузћ безкет. ; к=5 |

Изашао је 48 број с овом садржином:

1). Пасовски В,; Стечајни пројекат мушке и женске основне школе у Прагу (са сл. нал.57 и 58.) — 2) Кветинг Ф. и Котек А.: Парни аутоматски млин г. Ј. Ф. у Вршовицима (сл. на л. 59).—38.) Стечајни пројекат општинског дома у Краљевом Пољу у Брну (са сл. на л. 60 од Папеша А. и Утикал Ј. 4.) От. Карел Херман племенити Отавски:'О ауторско правној обезбеди архитектонских дела (свршетак. Разне вести, Стечаји, Изложбе: Изложба стечајних пројеката за регулацију Летенсковог поља. Ческа изложба воћарства и вртарства. Смесе Грађевинарске вести. Оферти. Лицитације. Упражњена места. Личне вести. Вести удружења. Предавања БЕЛЕШКЕ

Влектричко грејање железничких возова. Дирекција железничке мреже у француском департману Вопџсћез—ади—Кћопе која носи назив Сћепа5 де гег де ја Сатагопе вршила је две године интересне покушаје односно електричног грејања возова ко-

је вуку парне локомотиве. Принцип је сличан ономе који је примењен за електрично осветљење во-

зова; употребљене су дакле динамо—машине, Само се при грејању не мора одржавати сталан напон струје нити се мора струја одржавати и за, време пристајања возова. Услед тога је инсталација много простија јер отпадају акумулатори. Једино зарад регулисања струје саме собом за оба правца „вожње потребне су нарочите направе код ових динамо машина. Машине су за једносмислену струју на отоку. При поменутим опитима вратило динамо машине тера комбинатор који аутоматски преокреће струју према потреби. Комбинатор дејствује одмах чим се динамо окрене за У, обрта. На тај начин струја се сама собом регулише за оба правца вожње. За путничке вагоне са 48—до 50 седишта потребно је 12 електричних радиатора по 100 вата просечног ефекта. За композицију воза у коме су три таква вагона била је према томе потребна динамо машина од'7 до 8 киловата ефекта. Цени се да је вишак потрошка угља за ово грејање изнело око 16 килограма на сат. Кад се овај начин грејања упореди с парним грејањем вагона онда се одмах истиче да је електрично грејање много удобније, јер отпадају све