Srpski tehnički list

— 390 —

одржат и његове добре стране већ су се показале.

При каналисању нових зграда гледало се опет на принцип, да сви канали за нечистоћу у унутрашњости зграде буду од гвоздених цеви; а ван зграда употребљаване су и каменасте цеви.

Кишни канали код имања на сепарационом систему су и споља, и изнутра зграде од каменасте цеви.

Изузетак од овога правила чине оне зграде, које су већ пре канализације постојале и чији су канали били у добром стању, као што је неколико зграда израђених по босанском начину; али је и код њих додат сифонски водени затвор у ревизионом окву. |

17. ХГ 1909 Неш. М. Смиљанић „ Београд инж.

Нов мост на свод преко реке Изонце код Сапкана. распон 85 м,

од инжењера Р. Жоснера инспектора министар. | | железница. |

·. (наставак)

Скела за израду великог свода, постављена је била на два обална јарма и један. средњи — пнеуматично — озидани стуб. По пројекту требала је и средња потпора да буде дрвен јарам; но према извршеном сондирању а и с призрењем на опасност од великог водостања усвојен је и извршен зидан стуб») о

Горњи део скеле имао је три дела: доњи са два отвора по 28.м размака— систем отпорника. средња направа за спуштање скеле и горњи лук, у виду кружног изсечка. Цела је скела израђена од чамових греда у четврт отесаних сем седала и средње оправе који су од растовине.

Делови грађе који су имали да поднесу највеће оптерећење предвиђени су највише по 60 кг/см“

премда је овај услов био претеран јер се доцније

показало да предпостављено слегање у челу за 022см, није ни приближно достигнуто. Услед ове претеране сигурности изашла је и велика кубатура

грађе од 1160, м“ или на !м“ свода скоро 0.70м“

ррађе = ~ 4 - " Особита је пажња обраћена при изради и саставу ове скеле, и унакрснице' (диагонале) у довољној су мери са завртњима утегнуте.

Средња направа за спуштање горњег дела ске-

ле, израђена је по нарочитој конструкцији инжењера

#) Услед тога што смо морали изоставити цртеже, опис скеле у неколико је скраћен.

Цуфера која је при овој грађевини први пут примењена За изложбу у „С.Лују“ израђен је један модел

од ове скеле:у размери 1.50 Грађење целог вијадукта уступљено је двема фирмама и то; извршење великог свода саоба борца за исти дато је „Браћи Редлер 4 Пергер“ а извршење осталог вијадукта, лево и десно од моста, дато је „Сарду, Ленаси «4 комп: У Јулу 1904. започето је копање темеља за борац са Горичке стране, и једновремено пунење

јаме старог темеља по првом пројекту и то бетоном 1:12. При даљем копању овог темеља, у конгламера-.

ту, наишло се на пукотине и урвине место једно

компактне стене, те тако није се смело одпочети

зидање непосредно на ову површину.

Пре свега ове су пчкотине и урвине проширене ради лакшег рада а затим су брижљиво испуњене са бетоном 1:12. Тако су исто и у темељу на левој

обали реке Изонце, све пукотине и урвине бетоном

1:12 испуњене а висећи делови стене псдзидани.

Подлога у темену борца леве стране за велики свод морала је се осигурати једним постројем од појачаног бетона; једно из узрока што конгломерат није компактан већ има пукотина и урвина а друго што се концетровани притисак терета морао распоредити помоћу те плоче од бетона, која је дебела 2.20 м, дугачка 1540м и широка 14.50м. а израђена у сразмери 1: 2: 3: Сем тога ова је плоча осигурана у четири унакрсна реда са ваљаним гвозденим носачима, и то у првом горњем реду !профил Хо 10, у другом проф. Хе 8 у трећем Ло 12 а; у четвртом најдоњем Хо 16.

Тако исто иу темељу десног обалног борца, у

коме је се показао иловичасти нанос постројена је

за осигурање ојачана бетон, плоча у дужини 20.0м

и ширини 16.50м којим је начином притисак сведен на 4. кг/см= и тиме створено јемство да земљиште не-

ће ни најмање попустити под притиском терета ве-“

ликог свода.

Подлога левог обалног стуба довршена је у Децембру 1904, а на десној страни у Марту 1905, и затим је започето зидање са квадерима испод борца.

У Октобру 1904 спремљен је кесон од јововине за фундирање привременог средњег стуба за подлогу скеле, па пошто је калафатиран тером, започето је његово спуштање у дубину. Крајем новембра 1904 г. достигла је доња ивица кегона продирући кроз крупни речни шљунак—на коти 49.0 тврд лискун камен па пошто је спуштен још за 0.5, дакле. 9,0 испод мале воде, онда је одпочето пунење и набијање бетоном. Таман је био овај стуб довршен кад нагло наиђе велика вода — 6,0м над мањом водом — која разори и однесе привремену скелу за кесон и ваздушну црпку а око стуба је