Srpski tehnički list

— 895 —

нову позицију 3п повећавање зараде предузимачеве, а не би се старала, да се исти употреби за намењени циљ. Како би се све то дало извести комбинацијом учешћа и радника и саме државе, уз стварање и других нужних мера, потписати ће само напоменути под ТУ. Међутим и једна друга, апсолутна потреба за раднике, која је примењена чаки у Русији, а са предходном је у врло тесној вези, била би:

Ш. Подизање радничких станова

са нужним намештајем, купатилом и осталим хигијенским условима. Ово би неминовно требало ставити предузећу као услов, т.ј. да за Х радника даде У т'" простора, без влаге, да се може ветрити, и од намештаја: кревет од дасака, сламњачу, јастук нопуњен сламом. Такав стан и намештај у Пруској се даје за 3—4 марке месечно, а у Швајцарској 3 4 дина ра. Иначе је жалосно погледати оне раднике како се после заморног дневног рада завлаче по шибљу да спавају, само да би се колико толико спасли од ноћне свежине која је у клисури знатна, или, како се преко целе ноћи чваре (тобоже греју) према два три угарчића која треба да је ватра и тако преседе, а да ни ока не склопе. У мртву јесен и зими, код нас је с тога апсолутно и немогуће имати радника,“) ма да код нашег народа нису баш и сувише развијени појмови о удобностима станова. Купатила је лети свуда могуће ус тројити, а пошто се зими ради само на концентрисаним местима, тунелима, то је исто тако могуће лако остварити, __ Једна од врго нужних установа, која је већ у овој Секцији, њеним енергичним настајавањем, по одавно у примени и то са успехом, јесте и

ТУ. Издавање радничких карата. Истима је непосредни циљ да осигурају раднику тачност величине наднице, да је акордант и др. не би могао по вољи својој мењати и то тек пред саму исплату; да се омогући контролисање, да ли је радник исплаћен или не, пошто се сваке исплате одузимају старе и дају нове карте са евентуалним изменама надница; да се омогући контролисање колика је надница, пошго се издају најдаље З-ћег дана изјутра, после ступања на посао са датумом дана кад је ступио, Даље, циљ је и могућност,

#) Отуда је и тај факт, да се за камене мајдане у овој Секцији, за време зиме не може да нађе каменорезаца из простог разлога, што немају где да станују под иоле повољнијим условима, док су каменоресци интелегентнији ред радника, у том ви ше и навикнути. Међутим камена па и каменорезаца треба више но икад

да се садник легитимише у сваком тренутку дотичној месној власти у случају потера за скитницама, крадљивцима и разбојницима. На послетку тиме се лакше контролише маса дошљака, можда зликоваца, а можда и шпијуна и др. Само у том случају да окордант још од странаца одузима и пасоше и гегитимације же и ли се строга конгрола у случајевима народне самоодбране. И овој се је новини, и ако са свим невиној али потребној у почетку противило предузеће услед једног разлога (т. ј. ако то у опште и може бити разлог) што је то новина и што ни у једној Секцији више не постоји. Међутим, тежи ли се ка исправности, у њој нема ничег незгодног и установа тих карата, многоме је раднику до сада спасла зараду; пошто просто служи као нека врста чека, који гарантује исплату доносиоцу.

Поред установа амбуланте и права на болничко лечење, требало би осигурати раднику и помоћ за време боловања и у случају инвалидитета, а тако исто установом да. вање помоћи породици погинулог“) Ово би се све дало постићи уз мали додатак оном 29, Који се већ одузимају од радничке зараде за касу Предузећа, али, из које они добијају врло мало, а несразмерно већи део остаје предузећу као доходак. Секција је напред напоменула, даје изгледа, према представкама акорданата, само у овој Секцији Предузеће добило пип. 15000 дин. на рачун болничких одбитака (можда чак и 20,000), издало шах. око 5000, значи остало: преко 10,000 а евентуално и 15000 дин, са којима би се могло врло много учинити и за осакаћене и погинуле (т. ј. породице им). То би се све дало постићи установом:

У Општег, узајамног осигурања свих радника““) које би било, обавезно и вршило се под извесним прописаним условима У њега би улагали поред радника још и држава и послодавац. Ако би нпр. поред раденичких 29, од зараде, прилагали и држава и послодавац још само по 0,5%,.од укупне ситуације (друкчије се то неби дало утврдити), онда би тај фонд до сада, само у овој Сек-

#) Утврдили се истрагом да је неко погинуо кривицом предузимача, сходно прописима он сам плаћа помоћ породици .погинулог и то сразмерно утврђ. прописима, и обуставља се редовно одоситуације увек сума потребна и даје у фонд.

#%) Држава би требала такође да осигура и своје експоноване органе, као што је то случај у

Швајцарској. лорд. зна в. инж. Р. М. А;