Srpski tehnički list

— 399 —

'На јужној 'деоници железничка дирекција ус-

војила ,е' 12: марта генерални пројекат за пругу

од јужног портала до бопха- МИНИ АНИ о

репзгетт),

На" итеремистичној железници било је 38088 м. колосека 15 КМ. ширине; три парне локомоти-

ве 900" НР. "(коњских снага) и по 25 тони, две по

· 50" коњских · снага и 7 тони тежине; 14 разних |

вагона. за грађу и "неколико специјалних кола.

На дефинитивној прузи у долини 15 већенно!

проширени су „код _неколиких „тунола профили на. 12 та;

"Целокупан напредак за ову четврт године и' укупно“стање на дан 31: марта 1909. год. види се“

из предње таблице.

Таблица |. Машинско бушење од 1. јану | (56 Пат

ара односно 22. фебруара

до 31-1-1909, год. страна | страна

Напредак у горњем поткопу м | 286 427

2|Просечна површ зао фила нотаошта 25. ке Пана МЕ 652 6,5 З|ЈРаскопавање у горњем | поткопу ~ У. 21 МУН 669 2716 |

А Број радних дана 36 90 | 5ИТросечни дневни напредак м| 7,84 4,74 |

6|Просечан успех једне атаке 129 0,97

1] _„ број бушења у атака 221 440

5Време трајања једној | атаки |. . 10. часова бит ћЗбица

9јВреме трајања рашчишћа вања за једну атаку Јо; Целокупно трајање једне

„ _ |2ћа бита ЗвО4 тј

атаке „13854. трјавЗ9 пл П|Број рупа за мине у јед- |

у раду 3,98 4,00 | 17) Број надница машинског

бушења 1816 5408

1 Потрошак збијеног ваздуха

при бушењу за 24 сата _ м") 52258 | 86000 19'Притисак збијеног ваздуха

на компресору . . атмос. 8 5,5 20) Пр:тисак збиј. ваздуха на -

месту рада Ма ђ 740 4,5 2 |Температура ваздуха на

месту рада =. ОКО 26,8 22/Температура стене на прстУ | Е

рада . 4 9,0 20,6 23|Кубатура ваздуха | за вент|-

лацију за 24 сата мо | 139182 | 103680

24 Докле је доспео. поткоп на

пезетиверевтелетаа дедетроавенр реп тиетељрненивеуре гле три еимнинининиенишине "таашитиегниичининеааичеш-= наиннианалдаииие им пеилииесгоер и от повитпаии . шивиљаљиене За етиниивитети вина. 07 72126 ивиивлнранивнии ЈаЕваиаиави те ИИИРН

| дан 31. Ш. 1909. км: | 1,654 | 3479. |

У количину раскопаног пуног профила урачуната је и кубатура напуштеног дела тунела, који износи 19804 мЗ. У последњем тромесечју тај је напуштени део озидан до завршног зида. на км. 1+426 у профилу. од 2 м. ширине и 1,90 м, највеће висине.

Рад око'машинског бушења мина види се из таблице И. Ручни рад бушења мина види се из табл. Ш. ог плеина Ш,

Бољевац ама љи и завиамааввеаоавоеаа тест рогови тло

Ме страна Јужна страна

Доњи Горњи Пун |Доњи (Горњи Пун“ пот- | под- | про- | пот-, | под- | прокоп коп | фил коп | коц | фил

Раскопано — ме

2270) 531 (вије 1. 1776 |

Број надница |5246 807 |13227 | 5833 70911

1) Подаци за доњи поткоп јужне стране урачунати су у пун профил. Ј.

Кола за опите и проучавање на прузи за време вожње.

На американским железницама — пруга Илиноа — Рељвај — уведена су нарочита кола и стављена на'употребу студентима Урбанског Универзитета. Кола су тако удешена да имају све потребе за опите, пробне вожње и посматрања за време саме вожње. Управа железница саградила је ова кола о свом трошку и факултет железничко— машински дао је све потребне справе за рад и мерење.

Из кола се може: посматрати дејство локомотива вршити испитивање и посматрање горњег строја пруге као и мерити отпор, који се има савладати при вожњи.

На овај начин дата је с једне стране могућност студентима да се на пракси упознају са железнич-ом саобраћајном службом, а с друге стране и управа добија довољан број службеника извежбаних за рад при премеру и другим пословима.

Посматрања и опити примењени су до сад највише на изналажење уплива при оптерећењу осовина, на конструкцију и намештај колски, о резултатима на развим кривинама пруге, о дејству температуре и ветра, и отпор при вожњи са путничким и теретним колима.

(Ова кола имају дужину скоро 14 метараа снабдевена су са седиштима сличним оним за возовође ито око средине кола. Мања половина кола има оделење за спавање, орман и т д. док већа половина служи! за 'опите, "премер и т.д. Кола су осветљена електриком, а потребна енергија добија