Srpski tehnički list

БРОЈ 51 и 52

У Београду Недеља 25. Децембар 1909. г.

ГОД ХХ

СРПСНИ

ТЕХНИЧНИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА

САДРЖАЈ: |еоградски Водовод, Д, М. (409) — Грађење дома за Народно Представништво. Д, Т, Леко. (410) — Париска подземна железница. (418) — О издржљивости камења за друмску подлогу против удара. В. М. П. (416) —

Рачунање армираних таваница од опека. Ј. (417) — Сечење метала помоћу кисеоника, Д, М. (418) — Админис-

_ трација; „Да градимо у режији,“ В. (419 — Конзервисање камена, Д. М, (421) — Техничка Књижевност. (421)

Белешке: (421) — Вести. (422) — Наши Сарадници (428) — Нашим поверенцима и претплатницима (424) —

Благајникова пошта. (424)

БЕОГРАДСКИ ВОДОВОД.

У последње време, а нарочито у месецу Повембру т. т. десило је се неколико пута, де је вода из београдског водовода била по неколико сати мање, више узмућена. Како се овакви појави врло често погрешно разумеју и тумаче, налазимо да је потребно да објаснимо откуда долази ово замућивање >

Вода београдског водовода црпе се из цезастих бунара, — постављених у макишком алувијуму у близини Белих Вода, — из дубине од 17 до 25м. Вода је по пореклу подземна а има 1 до 12 грама гвожђа у виду оксидула. Када овај оксидул дође у додир са кисеоником из ваздуха, онда се он оксидише и претвара у оксид, који се таложењем из воде издваја. Издвајање гвожђа из воде у београдском водоводу врши се у рислерима — кацама и пешчаним филтрима. У колико је интимније мешање воде са ваздухом, и у колико је моћнији и чистији материјал пешчаног филтра у толико се постизава потпуније издвајање гвожђа и бистрија вода. По хигијеничару Гартнеру, — који је 1897 г, дао пресудну реч и београдској води, — подземна вода, која не садржи гвожђа више од 0,0003 грама не замућује се. Садањи београдски водовод располаже довољним бројем рислера и филтара, те се с тога и одгвожђавање врши боље него што је тојраније било. Према хемијским анализама, — које стално врши општински хемичар г. Ог. Зега, филтрисана вода из београдског водовода не садржи гвожђа више од 0.0001 грама у једном литру. И у сличним

| има ===

водоводима на западу не постижу се бољи резултати у погледу издвајања гвожђа, те се према томе може закључити, да се одгвожђавање воде у београдском водоводу врши онако како то модерна техника захтева.

Вода, која садржи гвожђа између 0.000] и 0.0003 грама не може опализирати, али се из других узрока може десити, да се таква потпуно бистра вода замути у варошкој мрежи. Замућивање воде у варошкој мрежи може бити двојако: тотално т. ]. када је вода мутна у целом Београду, и локално т ј. кад је вода узмућена у појединим улицама. И у једном и у другом случају узрок је гвоздени оксид, који се налази депонован по унутарњим зидовима цеви у мрежи. И при најбољем одгвожђавању остане у води један мали проценат гвожђа, који се као жуто црвен прашак депонује по унутарњим зидовима цеви. Ну, поред ових трагова, београдска варошка мрежа има овог гвозденог оксида још у великој количини, а он датира из ранијег доба, од 1892. до 1897. г. — када је се у водоводу радило без филтра. Ма каквим поремећајем редовног стања у мрежи, - било делимичним пражњењем мреже или наглим мењањем брзине воде у цевима, — разбија се депоновани оксид са зидова цеви и одмах обојадише замути воду.

Из ових узрока дешавало је се, да се вода у Београду с времена на време појави мутна и као што је очигледно, то је било увек услед поремећаја у мрежи, а никако ус лед недовољног филтрисања. као што је то ових дана у једном београдском листу речено, — Промене у равнотежном стању водо-