Srpski tehnički list

== КЕ ==

десног стуба моста преко реке Тимока у Књажевцу наићиће се на мало тешкоће, пошто ће се стуб фундирати скоро у води. Али са обичном оплатом и једном центрифугалном црпком, врло ће се лако савладати ове тешкоће.

На два места мораће се вршити дренаже и то испод насипа, јер насип лежи на подводном земљишту. Ово ће се постићи такође врло лако.

Једина тешкоћа код ове пруге била је та, што је по ђенералним плановима, постаја, у Малом Извору била постављена на једном конусу образованом · од материјала, који је нанео дивљи поток Стрчикрак.

Овај је нанос постојао сигурно и пре када је ова пруга трасирана, али не у толикој мери. Сада се пак све више и више ши ри. Ово је питање такође решено једном варијантом, којом се са свим избегава овај · нанос,

(Остали део пруге лежи у сасвим здравом земљишту, Пруга је мање у усеку, а већином у насипу. Материјал се за насипе узима из проширења усека и из материјалних ровова.

Од кретања земљишта никакве бојазни.

На цекој секцији неће бити ни једне стеновите партије, изузимајући тунел.

Исто тако неће бити ни великих осигурања. Осигурања су била пројектована само са стране Тимока у Књажевцу. Али како матица не бије цео насип, него само непосредно код моста, то је потребно само то место и осигурати каменом, а остали део насипа може се са успехом осигурати бусењем поплетом, врбама и др. лакшим и јефтинијим осигурањима.

Осигуруње насипа биће потребно извршити још код моста преко Јелашичке и Клисурске реке.

(усовина) нема

(наставиће се)

Покрет за реформу техничке државне службе у Аустрији.

Чланак о Закону о Уређењу Министарства Грађевина, штампан у 1-ом броју Срп. Техн. Листа за ову годину, у коме је, поред осталог истакнута још једаред жеља за еманциповањем техничке службе у Србији од полицијских власти, дала ми је повода да нашим читаоцима саопштим неке податке о је-

дном сличном покрету инжењера и архитекта у Аустрији. Позната је ствар да смо ми много што

шта у државном уређењу копирали од наших северних суседа, па је вероватно од њих позајмљен и систем грађевинских одељења по окрузима, као саставних делова политичких надлештава. Али је ипак похвално што су наши инжењери и архитекте

по нама урођеном демократском духу, већ одавно почели увиђати и указивати потребу реформе и самосталности техничке службе у Србији, док се, у Аустрији сличан покрет јаче истакао тек у току прошле године,

Прва дискусија о том питању ловедена је на У годишњем скупу савеза аустриских удружења инжењера и архитекта, одржатом пре две године, У Бр. 18 и 19. Срп. Техн. Листа за год, 1908, у чланку „Техничка Студијаи инжењерски сталеж“ саопштене су главне одлуке донете на У скупу по овоме питању. У току прошле године предузети су даљи кораци ради постигнућа овог циља. На седници!Рајхстага од 28ог априла (по новом) прошле године, посланици Рајсхтага инжењер Ото Гинтер и другови поднели су посланичкој кући: Предлог о савременој измени Уредбе државног министарства од бог децембра 1860 год. државној грађевинској служби, о установљењу самосталних државних грађевинских дирекција за поједине круновине, и самостални окружних и среских грађевинских управа, које ће бити директно потчињене овим дирекцијама.

Ми желимо да наше читаоце упознамо са главном садржином предлога г. О. Гинтера и са његовим даљим радом у Удружењу аустријских инжењера и архитекта поред осталог још и с тога, да се види како у културном свету инжењери који постану народни посланици не сматрају као код нас за потребно да прекину сваку везу са струком, којој су припадали; већ се на против труде да свој појачани утицај употребе на подизање и унапређење струке, чија је еминентна важност за општи напредак једне државе свуда призната.

У своме предлогу г. О. Гинтер се овако изражава. Снажни социјални и економски преокрети последње. половине столећа, основани већим делом на техничким радовима и проналасцима прошли су готово без икаква трага поред уредбе о организацији наше техничке службе. Отуда је настало једно неиздржљиво стање, да организација техничке службе аустријске државне управе почива на једној Уредби која управо дискредитује важност техничког позива. И то бива у време, када су постала општа не само сазнања о важности техничког рада за привредно и културно развиће држава, већи о потреби директног утицаја државне управе на техничку делатност, која је несумњиво дала жиг времену у коме живимо,