Srpski tehnički list

- Об

Ваљеву, и т. д. Са својим колегама г. Андром Ј. Стевановићем и пок. Селесковићем, радио је на пројекту купатила у Врањској Бањи, а саг. Драгутином Ј. Ђорђевићем, на пројекту купатила у Ковиљачи, уколико се тиче хидротехничког дела тих пројеката. Даље 'е израдио и замашан пројект, извршењем којега би се створила веза између Мораве (односно Дунава) и Вардара (односно Егејског мора) и тиме остварио један део грандиозне замисли: да се средином Европе проведе водени пут од Севернога до Егејског мора, те тако знатно скрати веза северо-запада Европе са југо-истоком Азије.

Покојни се Стам-нковић одликовао као необично вредан радник и као наставник техничке омладине и као стручан писац, а нарочито као најспремнији наш хидротехничар. Кад год је покренуто какво питање, које засеца у грађевине где је главни елемент вода, ту је његов савет, његова проницавост била драгоцена и поготову увек пресудна. Шеговом је иницијативом образован и Хидротехнички Одсек — Управа Вода — у Министарству Народне Привреде, којој је био председник. МИ ова млада установа, на коју се толике наде полажу, јако ће осетити огроман губитак, који ју је задесио смрћу овога, колико скромног, толико и издржљивог радника, радника који је знао шта хоће и како треба радити.

Од његових књижевних радова, нарочито се истичу они из области хидротехнике, ма да се дотицао и питања просветних, привредних и у опште културних. На овоме месту помињемо ове радове- штампане делом у засебним књижицама, а делом у различним часописима, поглавито пак у органу нашег Удружења: „Поглед на техничку струку у Србији, 1878“ — „Развитак и значај хидротехнике“ (Просветни Гласник 1888.) — „Радови по струци грађевинској у Босни и Херцеговини“ (Српски Технички Лист, 1890.) — „Регулисање река, по систему Волфовом“ (С. Т. Л. 1890 ) — „Регулисање Ђердапа“ (С. Т.Л. 18901891.) — „Каналисање Београда,“ предавање на заједничком скупу Удружења Српских Инжењера и Архитекта и Српскога Лекарског Друштва (С. Т. Л. 1895). „О подизању антрпота и пристаништа у Београду,“ 1895. (наградило Министарство Народне Привреде). — „Грађа за проучавање Мораве !. 1895. П. 1896. „О подземној води“ (С. Т. Л. 1895.) — Прилог за брже и рационалније одређивање обима и димензија попречних профила у варошким каналима“ (С. Т. Л. 1896.) — „Хидротехничке установе у Угарској“ (С. Т. Л. 1896.) —- „О условима за стварање здравих вароши“ (С. Т. Л. 1896. — „О количини кише и воде, коју треба одвести варошким каналима“ (С. Т. Л. 1897.) — „Средства за смањење штета од поплава“ (С. Т. Л. 1898.) — „Регулисање утока Саве у Дунаво“ (С. Т. Л. 1899.) — „Израчунавање максималне количине воде у рекама“ (С. Т. Д. 1899.) — „Пољопривредно или агрикултурно инжењерство“ (Пољопривредни Гласник, 1899.) — ,„Сађење воћака и другог дрвећа поред друмова и путова у опште“ (Пољ. Гл. 1899.) -— „О употреби каменастих цеви“ (С. Т. Л. 1900.) - „Основи Хидротехнике“ превод од Толкмита, 1901. — „Мисли о кулуку“ (С. Т. Л. 1901.) — „Поплаве и шуме“ (Пољ. Гл. 1901.) — „Исушивање Срема“ (Тежак, 1902.) — „Техничка настава у америчким државама“ (Просв. Гл. 1902.) „Еп Атћтотејег Нг Фе Птепзјопгипо дег Маззегашегргое ипа зете Апмепипо“ 1905. Геђрдр. и т. д.

Наше је Удружење у покојноме Стаменковићу изгубило једнога од најстаријих чланова, оснивача својих, сатрудника каквих нема ни у старијим, јачим удружењима. На Св. Саву, пре пуних двадесет година, издао је у Крагујевцу покојни Селесковић позив на претплату на „Српски Технички Лист“, у жељи „да се ма с које стране почне радити на зближењу наших инжењера“. У исто доба је, независно од тога, једно коло млађих инжењера у Београду, покренуло пита-

ђ ње о оснивању Удружења. У томе је колу био један од главних и наш Ста- ;