Srpski tehnički list
— 128 —
Да би се постигла што већа сигурност од пожара за просторе испод крова, треба кров од ових простора одвојити каквим несагорљивим слојем:
Овај слој мора бити довољно чврст да га при горењу, рушеће се дрвене греде не могу пробити и мора бити тако дебео, да ватра на крову не може запалити дрвену грађу испод тога слоја. Овај слој мора бити и чврст, да се по њему може ићи, да се даје чистити и да допушта, да се могу по њему разни предмети држати и простирати ради сушења Несагорљиви овај слој несме бити у додиру са дрвеном грађом. Тако начињен тавански простор биће веома подесан и за оставу ако се још снабде са прозорима. Тавањаче које имају да приме овај слој и остали терет, морају се с обзиром на ово довољне јаке употребити. Најбоље би било, кад би се као покривач или као изолатор између доњих простора 'и тавана могли употребити сво дови. Али ово није могуће из разлога, што је таква конструкција много скупља и што захтева тачније и боље раденике. С тога се обично готово свуда
за ову сврху употребљују дрвене греде преко ко-
јих долази оплата дасака а затим један слој (8—10 =
см.) иловаче, која овде и служи као несагорљиви слој. Још боље је кад се преко овога слоја поста· ви патос од тањих цигаља, те се на тај начин добија и чврста и за сваку сврху употребљива површина, Ова међуконструкција може се и друкчије добити, али је главно, да у сваком случају дрво служи као костур а иловача као изолатор.
Но све ово није довољно ако се и улазак на таван не осигура од ватре. Ако прилаз на таван није директно с поља независан од доњих простора, онда се степениште мора осигурати и то, или мора бити засвођено и са гвозденим таванским вратима за таван снабдевено или бити покривен као и остали део покривача а такође са употребом гвоздених врата. Ако смо се тако осигурали, то може кров и изгорети па ипак да зграда испод крова са свима својим деловима остане читава.
Највећу пажњу треба обратити на грађење димњака. Ови морају свуда, пажљиво и чврсто бити затворени, а нарочито на оним местима у чијим је близинама кровна и таванска конструкција, на пример код тавањача, где се мора нарочита пажња обратити, како би све дрвене греде биле удаљене од оџака најмање за 10 см. да се не би у случају да се димњак запали, ватра проширила и на тавањаче или на сам кров. С тога је потребно димњаке увек прегледати после какве олује или земљо треса, а и чешћа надгледања су за препоруку. Кровови са напуштеном стрејом још од памтивека су познати и веома радо употребљавани због својих добрих страна, што чувају зидове од кишеи влаге. (наставиће се).
ВАМ Те
————
Веза дунавско- јадранске железнице ба румунским И руским пругама,
Центар руске трговине на Црноме мору, —неузевши у обзир извоз петролеума из Закавк“зске области, који је концентрисан у Батуму—"неоспорно је Одеса, како по својим железничким везама са унутрашњошћу Русије, тако и по морским пловидбеним линијама. Из Одесе полази главна пруга за Мултанску престонилу Јаш (Јаззу) преко Разђелнаје, Бендера и Кишењева; друга главна линија преко Разђелнаје, Бирзуле, Жмеринке и Волочиска за Лавов (у Галицији) и преко Кракова за Беч и Праг, трећа главна пруга преко Разђелнаје, Бирзуле, Јелисавет града за Таганрог, Ростов на Дону и даље за Кавказ (Владикавказ и Баку); четврта пруга пре“ ко Разђелнаје, Жмеринке на Касатин, где се опет раздваја једна преко Кијева за Москву а друга преко Злолбунова и Бреста Липовског за Варшаву.
На овим линијама које су већином са двоструким колосеком, концентрише сеу просторно добро осигурано и дубоко пристаншише Одеско сва извозна трговина јужне Русије (1. зв. „Украјине“ или Мале Русије) услед чега је Одеса постала нај-
"вежнија трговинска тачка, Руска на Црноме мору
се казати Ако хоћемо
и усљед чега град овај онако, —може „американски“ напредује и шири се. дакле да тргујемо са Русијом, т. ј. ако хоћемо да пустимо њене производе вештачке, индустријске (као коже, разну робу металну, па и тканине, петролеум, ит ДЈ У Србију, можемо их превозити а на лађама; —— из Одесе у Галац на лађама морским, и одатле до Београда на паробродима дунавским, које туда и сад плове.
Али то је пут сувише дугачак, и роба незнатне теживе и веће вредности такав дуготрајан транспорт неподниоси; саобраћај особа пак никако, — 0собито зими кад је Црно море бурно и опасно и кад је по 2—9 месеца пловидба Дунавом због леда обустављена. Зашо треба везати Одесу са Дунавом, односно са неким добрим пристани ишем на Дунаву, и то је град Рени — близо ушћа реке Прута У Дунав, —једном новом директном, што краћом, линијом железничком, јер садашња веза преко Разђелнаје, Бендера у Рени толико заобилази правац да њена дужина износи 399 врсте (==431
километар) и ако одстојање — у правцу мерено од Рени до Одесе не изчоси више од 295 километара. Та нова веза града Одесе са Дунавом (пристаништем у Рени) водила би из главне станице у Одеси (на југозападној страни града положеној) западним правцем к ушћу реке Дњестра у т. 38. „Дњестровски Лиман,“ који се пружа на 40 кило-
метара далеко у тле. Прешла би реку Дњестар -и
~