Srpski tehnički list

— 192 —

вини од ЕК = 75 метара износи 760 + 20 = 780м,

м.; одговарајуће додирне тачке на главама шина,

које се при најјачем попречном померању осовине поклапају с мало час поменутим тачкама на венцима бандажа, налазе се за то по један милиметар удаљене од унутарњих вертикалних површина глава шина, (види сл. 5. у Техн. Листу бр, 10. од 7. марта 1910 год.), према чему је размак између тих двеју тачака 760-20+-+2— 782м.м — дакле при радијалном положају осовине износи

бј === Па == 294 == 14,5 м.м.а 9 9 2 2 пина а Ио == и:

_ = 0023 мет. 75

== 98 м. м.

Краус је дао задњој везаној осовини попречни пошетањ од 26 м. м. а Хеншл је извео све три везане осовине круто, дакле није дао ни једној везаној осовини никакав пошетањ у страну, успех, који је Хеншл тиме као и „својом“ слободном осови ном постигао, јасно се огледа у томе, што су се венци бандажа предње осовине на машини бр. 365 после свега пропутованих 1080 км. или 17 дана саобраћаја на прузи Младеновац — Аранђеловац. на којој има кривина са 75 мет. радијуса, толико

ојели, да се локомотива морала искључити из са- |

обраћаја, док међутим Краусове локомотиве пробаве — 15 месеци у саобраћају до поновног стругања бандажа. —У Техн Листу бр. 12 од 21. марта 1910. год. навео сам да су се бандажи маш. бр. 365 изоштрили после 20 дана путовања или после пропутованих 120. км. јер нисам имао о томе тачне и позитивне податке; но сада позитивно знам да су горњи наводи потпуно тачни,

„Касирањем венаца бандажа — „з5ритктапа“на средњим осовинама не постизава се смањивање величине бочне силе У — овде силе К—вођилачке осовине, већ се само избегава крут ход— „КЈеттеп“ — у врло оштрим кривинама'“ —

Према до сада изложеном излази да је 6очна сила:

у РЕ Еор

+ РА! = или К= 0, 5

е а+љ.

тифито је Та = Ро зе Рру= 6, == О, = ба. == + тоне

ђ 26 ___ ФР + 2 звања

40,1. | рат ош тона ву

| ~ 1,577 тоне 205 205

Наведена места из Немачког дела: „Пле ЕгзепБаћи-Тескик дег Оесепуам, хоп Вшт, Ваткћаизеп ипа хоп Воглез“ важе за чисто троосовну локомотиву, што је г. М. Илић изгубио из вида, те утицај слободне осовине није ни узео у рачун. Када се тај утицај узме у рачун, онда ће бочна сила Уовде сила К — и отпора које она има да савлада изгледати према следећем:

У кривини при скретању од нормалног положаја малог постоља Б сл. 1,2 и 4, у техн листу бр 10 од/7. марта 1910. год. клизе обе т. зв. федерштицне по горњим површинама аксбисна, а сем тога ступа у све јаче дејство опруга на збијање, која изазива напрезање Р; у спојници (или т. зв: цугшини) М или р, сл. 4. у техн. листу бр. 10 од 7—М—1910 год. Моменти, које изазивају обе ове · силе т. ј. сила која савлађује трење између федерштицне и аксбиксна и хоризонтална компонента Р:5 (== 300 кгр.) силе Рз (= 305 = кгр) у односу на додирну тачку између венца бандажа унутарњег точка А; (сл. 1 у техн. листу бр. 21 од 23. маја 1910 год.) задње—везане—осовине и унутарње ши-. не, износе:

би. и. 210 Р5 0,1. 198,5 = 5300. 0,1 .210 + 300 . 198,5 = ег 111000 кгрем. + 59000 кгрем. = = ~ 170000 кгр. см,

С обзиром на утицај слободне осовине, при напред кретању Хеншлове локомотиве, гласи једначина за бочну силу К овако:

К (а + ђ)у = 0. Гја+ ђ – аб Ељђ + Са.1.6 + 6. 2.210 + Р5 .198,5 или р в Кеј ИЕ 28 таи Ара ил ла. | ' ~ = т- љ а += Е 2 198,5 пи ав- | аде Роне а~+ђ а = К=4.017-2.4.0,17 ЈУ 4.0.17 = РАНИ ПЕР дна 80,5 210 198,5 ПН дневни на бе бадасвај 80) аи а === 905 + 9205 му 205

с 2,377 тоне.

У овој једначини значи (О, -- притисак федерштицна на аксбиксне, који по одбитку 0,7 тоне на име сопствене тежине слободне осовине и тежина комплетних мазалица износи 5,3 тона јер: Хеншлова слободна осовина притискује на шину са 6 тона; и - 0,1 = коефициент трења између федерштицна и аксбиксна (са овим је узето у обзир и трење између аксбиксна и и њихових вођица, а ове таруће