Srpski tehnički list
— 194 —
већа ипо хоп Елзепђаћихћосеп, ђБеагђене! уоп Сеоге Меуег“ а у делу: „Напађисћ г зресјеће Елепђаћп — Тесћик, апНег Вапа, дег Госотобуђац, хоп Е4типа Неизтеег хоп Уајјесво,“ у коме се вредност за | обележава са 0,25 за попречна клизања банда-
жа на шини. –- Према томе израчунава се бочна сила У = К за чисто троосну локомотиву да износи: ' 4 ђ у=рвјаже + |-ке сте 14 рам љебутца | 95 80,5 БЕ 905 |= 2, 318 тоне,
а према погрешном рачунању г. М. Илића ова бо-
чна сила К = у треба да износи свега 0,867 тоне! | израчунава се за |
Са утицајем слободне осовине, кретање Хеншлове локомотиве унапред бочна сила == дан је:
ђ в у=К= 06. || НЕ Ађ Рађ |+ Сали:
210 . 198,5 95 80,5 Ра Њ А на 4025 | Еви 4 _210 198,5 ПР орб 7Р 09" 205
У = К = 2,818 тоне - 0,77 тоне = ~ 8,1 тоне. 2. Једначина:
5 Бате (а. Ву 20. 8775
је абсурд: пошто се једно тело не може у исто време око две тачке окретати. —
Веома ми је чудновато да може један машински инжењер, који је у својој инжењерској каријери дошао и до инспекторског звања, доказивати радијално постављање једне локомотивске осовине, а да не докаже: да је угао, који образује дотична осовина са полупречником кривине, раван нули, дакле да се осовина налази у правцу полупречника дотичне кривине. Покушај г. М. Илића да једино из бочних сила докаже радијално постављене задње осовине за мене је новина, а свакако и за друге г. г. машинске инжењере, те г. М. Илић не би погрешио кад би ову своју методу и колегама у ком броју техн. листа доставио и њену тачност доказао.
Ја бих био знатно задовољнији и не бих имао ниш:га приметити да је г. М. Илић доказивао и доказао радијално постављање вођилачке — предње осовине: јер на страни 76 напред наведеног немачког дела наћи ће г. М. Илић да је бочна сила У = К мања т. ј. да у једначини за чисто троосовну локомотиву: у= к=Р 42, 1. = ЕР. 5 отпада Р,1
кад се вођилачка = предња — осовина радиално поставља: јер се тада спољни точак вођилачке и предње — осовине тангенционално креће на спољ-
ној шини, дакле не наступа пењање одн. склизава. ње венца спољнег точка на спољној шини; а са мањом бочном силомуУ = К стоји у гесној вези имање трошење венаца бандажа предње осовине. Ако се г. М. Илић реши да даде одговор на ова моја разлагања сигуран сам, судећи према већ датом његовом одговору, да ће г. М. Илић изволети рећи, да и ове формуле које сам сада навео нису тачне. или да се не могу применити на Хеншлове локомотиве; ако се то заиста деси, онда сам слободан замолити г. М. Илића да то убедљивим и необоривим аргументима докаже: јер ће тиме у исто време доказазати г. М. Илић да су нетачни наводи у признатом немачком делу „Гле Елзепђаћп-Тесћик дег Оесепмаг, хоп Вишт, Вагкћацзеп ипа моп Вогпез,“ те би се на основу тога могла скренути пажња писцима тога признатог дела (од њих је уоп Воглез професор на берлинској политехници, а Ваткћацзеп професор на хановеранској техниц') да поправе грешку, у коју су упали површним схватањем ствари Тиме би г. М. Илић веома задужио машинско-инжењерску струку.
Што се тиче осгалих формула, којима г. М. Илић покушава да докаже постављање или положај круто изведених осовина у кривини од К _ 75метара, слободан сам приметити да тиме г. М. Илић документује своје једнострано оцењивање фактора који су од главног утицаја на отпоре, које локомотива има да савлада: јер није довољно само да се локомотива постави у кривини К = 75 већ се морају при том једновремено узети у обзир и бочне. силе, које се распоредом везаних и конструкцијом слободне осови»е изазивају А циљ је данас сваком машинском инжењеру одн. конструктеру да, поред могућег лаког пролаза локомотиве кроз кривине, бочне силе сведе на минимум: како би се тиме отклонило прекомерно трошење венаца бандажа и шина (види одељак: „Оеђгазтазстпеп ипа Сопзбис. Ноп дег ђемео сћеп Кадсез Пе Беађене! уоп КЕ. Косћ“, а у делу; „Напађисћ Ни зресееће Елзвепђаћи Тесћик “оп Едтипа Неизтеег уоп Мајеог). Међутим се Хеншлове локомотиве Хо 363-369 не могу похвалити техничком смишљеношћу, а за доказ довољан је факт: да се локомотива Мо365 после 17 дана или, што је све једно, после пропутованих 1080 км. услед изоштрених венаца банлажа нарочито предње осовине морала искључити из саобраћаја. У прилог томе иде још и прекомерно оједање полумесеца = Спепђаскеп, — који су притврђени на уздужним носачима малог постоља, зарибане вертикалне површине главчина точкова и осовинских перваза бундоваи образовање т. зв. „грата“ (ивице или ребра) на истимакао и оједање обода фланша од осовинских