Srpski tehnički list
— 266 —
1. Варијанта Београд—Кланица—Вишњица--Винча--Ритопек-- Гроцна-— Смедерево Дужина новог грађења на овој варијанти износила би око 50 км. Највећи успони и контра падови износили би до 5уо а минимални радијуси 300 м. Ова варијанта би била
најприроднија, јер иде долином речном. због
чега је и узета прва у проучавање. |
Од кланице до В. Села ишла би ова варијанта по доста добром терену. За тим око 5 км. дужине преко инондационог терена, где би се вештачким радовима морала осигуравати од велике воде и дунавских таласа за време кошаве и севера.
Од Винче до Гроцке настаје терен песковитих несталних брежуљака. који допиру местимично и до самога Дунава. Ма да терен на први поглед изгледа сув, ипак је несигуран, што показују слегања песковитих брегова. Нарочито су рђава места на овоме делу код села Ритопека и пред самом Гроп: ком. (Колико је земљиште рђаво потврђују најбоље оне ужасне пукотине на цркви и осталим зградама у Гроцкој.
Од Гроцке до механе Орешца терен је поред своје купираности толико нестабилан, да би извођење пруге преко истог било скопчано са огромним материјалним жртвама. Коме још нису пале у очи путујући дунавом оне стрме, скоро вертикалне обале поред саме воде на овоме делу, које се непрекидно роне и отискују хиљадама кубних метара трошног материјала, да их вали Дунава собом понесег
Нешто повољнија варијанта између Гроцке и Орешца била би, да се из Гроцке пође уз Азапски поток, затим тунелом испод Володера у дужини од 900—1000 м. пробије кроз село Брестовик и низ Караулски поток спусти понова на Дунавску обалу.
Од Орешца до Смедерева пруга би ишла паралелно са друмом са местимичним девијацијама Терен је и на овоме делу мешовит, било би при грађењу доста тешкоћа на ме стима која се морају засецати, али би се са већим материјалним жртвама ипак дале савлдати. .
Рђава страна ове пруге, поред побројаних тешкоћа у грађењу, јесте: незаштићени положај њен поред саме границе, као и то, што је преко јесени и зиме изложена дејству јаке кошаве и севера. У погледу лакшег саообраћаја ов апруга имала би значај само као локална између Београда и Смедерева, пошто постојећа смедеревска пруга одмах на изласку из Смедерева има према падоказима успоне
од 149, Који су по изгледу још и већи, а чија би реконструкција до Вранова захтевала знатних материјалних жртава.
Друга варијанта, од Гроцке па уз Азапски поток' и Дубочај, имала би испод Немачке Ливаде тунел од скоро 2 км. дужине, пела би се на коту 160 од 75 и понова спуштала на коту 75. Низ Петријевачки поток имала би падове 12—15%.
Силазак на постојећу пругу од окружне болнице, у Петријевачком потоку, био би скопчан са огромним тешкоћама. Лево од вароши немогуће је проћи без тунела од 7 — 800 метара дужине у песковитом терену, јер нема места за окретање. Иначе директно спровођење пруге од окружне болнице ка постојећој смедеревској прузи, ишло би кроз саму варош и изазвало рушење огромног
броја скупих зграда поред многобројних тешкоћа, које саобраћају ствара пролазак железничког пута кроз варош.
(пр одужићг се) –Ш—
ПАРИСКЕ ПОДЗЕМНЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ,
— Продужење Прилази Степенице.
6). Станице пзнад улица.
Код ових је распоред много простији. Из одељка за издавање билета воде лево н десно по једне степенице на ниже, до половине висине а одатле се опет до улице силази средњим краком степеница. Главна силуета хоризонталне пројекције према томе је рачва. Средњи крак степеника постављен је између гвоздених стубова који носе горњу конструкцију или између зиданих стубова станичног построја. Средњи крак широк је 5 метара и пење се до подеста. С једне и друге стране су крила. У једном крилу је собица за издавање карата и то на страни за одлазак. Иза оба крила је 9,892 широк ходник попречно преко улице а из тога ходника воде лево и десно сгепенице широке 2,75 м. Ове се степенице спајају с дотичним перонима станице на зиданим стубовима. Главни средњи крак степеница израђен је од камена, све остало од гвожђа. Број ступњева у степеницама подељен јс према висинској разлици између станица и улице.
с) Станице у усецима. Још су много простији степеници код станица у усецима. Распоред је двојак: или се степеницама непосредно силази ка месту за издавање карата с једне и друге стране, или се силази на мост изнад