Srpski tehnički list
— 272 —
Из ових таблица се види:
1.) Да је према површини својој имала крајем г. 1908.ме највише железница Европа и то 3.3 км. на 100 км.“ површине, и
2) Да је према броју становништва крајем г. 1908.ме сразмерно највише железница имала Аустралија, т.ј. 08.2 км. на 10.000 становника — узрок је најслабија насељеност земље ове, где тек на 1.6 км. површине долази 1 становник.
У самој Аустралији па« стоји односно ове размере на првом месту држава Кинсленд (ОпеепзјапаКраљичина земља) којаје имала на 10.000 становника 115.8 км. железница т. ј. на 86 становника већ 1 км.. железнице, али па 100 км.“ своје површине само 0.821 км. даклелолико исто колико и Црна Гора у Европи — и ако је имала од свију Аустралиских држава (и земаља=0острва) апсолутно највише железница, т. ј. 5618 км.
У опште су све аустралске државе и земље (Нови Селанд, Викторија, Нови Јужни Уелс, Јужна Аустралија, Кинсленд, Тасманија, Западна Аустралија и Хауеи (Нама!)-ска острова имале сразмерно према броју становништва све далеко више железница над светски просечни број = 6.28км. али само две (Виктој ија и Нови Селанд) су имале у сразмери према површини (на 100 км.) виши Срој == 24 и 1.5 км. над просечни светски.
У Америци показује највећи сразмерни број |
према броју становништва т. |.==70.8 км Бритска Америка (Канада, и т.д.) опет због слабе своје насељености. Редом на доле иду: Аржентина (сл 50.0 Нови Фундленд (са 50.1) Уједињене Државе Сев. Амер. са Алјаском (са 44.0), Уругуај (са 25.0), Мехико (са 164) Чили (са 14.4,) Брасилијске уједињене државе (са 12.9).
Испод просечнога броја светског = 6.28 км. на 10.000 становника јесу у Америци: Бритска Гујана са 5.7 км.
Перу са 51 , Боливија са. 5:0 Бенезуела са 4.2
Парагуај са 4.0 Ељуадор сан о ој и Колумбија _ са16,
као најслабија према сразмери са становништвом.
Но Колумбија је уједно и најслабија у сразмери са површином, јер има само 0.05 км, железница на 100 км= где средња мера ова у Америци јесте = 1.28 км. Највише железница сразмерно површини имале су у Америци уједињене Североамеричке
државе т.ј. 4.0 км. на 100 км.“ површине. Да ту
није урачунала и Алјаска (која је имала само 579 км. железница, док међутим површина њена износи неких 525.000 км“) ова сразмера би се за Уједињене државе показала још много боља. Но и онако
је изнад аросечне сразмере Еврошске која износи само 8.8 км.
Изнад просечног броја за Америку (= 1.28 км, стоји само Уругуај са 1.3, км. најближе овоме Мехико са 1.2 КМ. — сее остало је испод просечног броја.
У Азији односно сразмере Према становнишшву стоји Сибирија са Манџуријом која показује
| на 10.000 становника знатан број = 17.9 км. дакле
16 пута већи број но што је #осечни број за Азију == 112 км. услед свога ретког становништва.
Но у сразмери према Површини која износи
| за Азију = 021 км. стоји Сибирија скоро на претш-
последњем месту са 0.08 км. јер мање има само чина (0.07 км.) и Герзија, која је у опште односно
| железница у погледу на обе сразмере на последњем
| месту, јер на своју површину од 1,645.000 км и
на 9.000.000 становника има само 54 км. желе зница даклем на 100 км.“ = 0.008 км. и на 10.000 становника = 0.06 км. (наставиће се) Инжињер
Јован Јирачек бив, инспектор !. кл. срп, држ, железница.
ВЕСТИ.
Личне вести Дипломирани машински инжењер, са добром праксом овде и на стран ;, тражи место код каквог те«ничког или индустриског предузећа.
| Може ступити и као ортак с капиталом. За обавештење обратити се Уредништву.
Грађевинарске вссти. Грађење каменог моста преко Белабанца
| на путу Аранђеловац—Рудник, уступљено је Јанку
Прекићу пред. из Аранђеловца га 8000 дин.; ниже од предрачунске суме за 2 0:4,88 дин. или 20,12%, плаћа округ крагујевачки.
Оправка среске зграде у Трстенику ус-
тупљена је Михајилу Марисављевић из Милутовца
за 1318 дин. ниже од предрачунске суме за 17,05
| дин. или 1,289) плаћа срез;
Пријаве за нове грађевине у Београду.
9, Милева Анђелковић Лауданова ул. бр. —
10, Миладин Љујић Новопазарска ул. бр. 39
11, Јанош Тјакић Милешевска ул. Ш.
12, Алекса Миленковић Хаџи-Рувимова 12
13, Перка П. Стевановић Узун Миркова ул. 21.
14, Јован Лазаревић угао Душанове и Капетан Мишине ул.
15, Милица Димитријевић Даринка Ђуричић Даничићева 4.
о Власник за Удруж. Срп. Инжењ, и Архитекта Влад. П. Митровић ванр. професор Унивсрзи гета Одговорни уредник: Јефла Т. Стефановић редовни професор Универзитета Штампарија К. Грегорића и Друга — Београд