Srpski tehnički list

му

Расхода је било: на централну управу ;680.466:39 (11'83%) _ насаобраћајну и комер- ) 1,856.857:44 (23,580/,) цијалну службу на надзор и одржавање ) )

пруга

па вузу и одржавање | 1,648.62928 (28'66%) возних срестава )

на помоћне гране служ- ј би железн. управе

1,354.089-11 (23,549/)

712.787'07 (12:39)

Свега 5,759.829:29 дин

Издатака по тарифном километру било је: 10.022 дин.

4. Графички преглед саобраћајних резултата од када железнице постоје (1884). У изложеним линијама на приложеној слици представљено је: како су нормалне пруге у Србији грађене и предавате саобраћају; докле их је Друштво експлоатисало и са каквим успехом; како се број путника и роба у тонама из године у годину, повећавали, како су ти бројеви у понекој години опали према претходној години и зашто; како је приход растао; како су се расходи по годинама кретали; колико је било тарифних километара прихода по књигама, напослетку, какав је био бројни однос између прихода и расхода, т. ј. колики су били саобраћајни коефицијенти по годинама или, другим речима: колика је била режија нормалних железница, изражено у процентима. Сви су ови подаци узети из железничких статистичких прегледа, који се годишње објављују. И ако је се тежило да се бројеви за уске железнице (нарочито за сењску пругу) одвоје од бројева за нормалне пруге, па да се такви подаци унесу у овај графички преглед, довољно се није успело, пошто су често у прегледима избачени укупни бројеви.— Па ипак, поред свега тога, ова графичка преставка даје леп преглед саобраћајних резултата у кратко и на једној страни. Све што треба, у главном, има се у овоме облику.

Из ове претпоставке просечно је коефицијенат за 26 година 56%/,.

Према инвенстираном капиталу од 130 милиуна дин, приход сд 12 милиуна чини 97/, за нормалне пруге. Расход је у 1909. год. 50%/,. Према томе држава из других прихода за амортизовиње инвенстиранога капитала мора да доплати непуна два милиуна. Ако се узме просечан расход о6%/,, онда треба да доплати 2,600.00) дин. +“

Како се рентирају нормалне пруге РежијагЗадовољавајуће.-—-Али да чујемо још чије мишљење 6. Индустријски колосеци и огранци

Ови су колосеци својина ових предузећа и у-

станова у Београду:

За фабрику Момопола Дувана 139 м. За резервоар петролеума 308, За фабрику шећера 22907,

ЧЕ

Од Београд-Кланице: за кланицу стоке 1412 , Од кланичне пруге за фабрику платна 195, Код Раковице: за раковачки мајдан 170, Од станице В. Плана: за кланицу Шеус и Шумахер Ре а 2085, Од станице Јагодине: за кланицу Клефишевуј. пена а лоша, 240, Од станице Адровац: за адровачки у“ гљени рудник ..60. 0... 956, Од станице Ниша: за Монополско стоваритттен је. - а 101: 198.» 7958 м.

в. Директне тарифне везе.

Наше железнице стоје у директном саобраћају: а) за путнике са:

1) Аустро-Угарском (са Босном и Херцеговином), Бугарском и Турском. А преко Аустро-Угарске :

2) у саобраћају северо-немачко-балканском ; 3) Рајнско-јужно немачко-швајцарско-балканском ; 4) француско-белгијско-балканском преко Ј. Немачке и Арлберга; 5) Француско-белгијско балканском преко Харбестана, Далхајма и Бибериха · 6) Енглеско-балканском преко Келна; и 7. енглеско-балканском преко Француске, односно Луксенбурга и Ј. Немачке или Арлберга.

6) За робу: са 1) балканским земљама Бугарском и Турском; 2) Аустро-Угарском, Бугарском и Турском, у тако званом четворном саобраћају а аиабе); и 3) Немачко-балканском саобраћају.

П Пруге уског колосека

ширина колосека 0.76 м. ја рус Младеновац— Аранђеловац, Стварна дужина ове пруге је 315 км. а тарифски 32. до краја 1909 год. утрошено је на грађење ове пруге 1,109.163:93 дин. Укупна вредност грађевина, инвентара и вознога материјала до конца 1909 год износи:“) Има 4 станице, — Везана је у 1910. год. са пругом Ваљево—Забреж код Лајковца. Од Аранђеловца до Лајковца је пруга дугачка 34. км, Овом је пругом пропутовало 25.984 путника са 727.901 путиичких километара. Сваки путник про-

| путовао је просечно по 28 км.

Транспортовано је: пртљага, паса, „робе брзовозне, споровозне, кредитиране државне и режи 17.404,51 тона са 520 589 тонских километара. Свака је тона просечно прошла 299 км,—Чисто оптерећење товарне снаге било је: 52.80%/.

Прихода је било од путника 35:40490 дин. а

просечно од путничкога км. 4.86 пара; од робе: 47'940 40 дин. а од тоне и километра просечно 10.00 пара. — Укупан приход од тарифнога кило-

метра 2'604.20 дин. а од вознога км. 0.84 дин. Трошкови експлоатације износили су: 73:040. д. Саобраћајни коефициенат био је: о

#) Није још дефинитивно број забележен.