Srpski tehnički list

БРОЈ 52.

У Београду Недеља 26. Децембра 1910. г.

ГОД. ХХ

СРПСКИ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИ

ПИЧНИ ЛИС

Х ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА

САДРЖАЈ: Регулација Београд. Ј.Т. С. стр. 885. Странац пише Д. Т. Леко архитекта стр 386. Предлог за преправку главне дуваљке огњишта тендерске кошнице теретни лотомотива серија 51—73 (наставак) пише Милан Гребенаровић дим,

маш. инжињер. стр. 387. Пројекат закон огуређе-њу Министарства Грађвина стр. 389 Снабдевање водом и хитијена у Италији од Ст, Јос. спр, 399 –— Белешке стр. 400— Вестистр. 500.

Регулација Београда.

У претходном чланку напоменули смо како наше шеталиште Калемегдан нема врло примамљив изглед са савске стране јер му је падина неуређена. Али не само Калемегдан већ и цело савско пристаниште чини утисак врло мизеран.

Чудновато је да смо ми Срби имали неку врсту одвратности према води. Ни једна фасада оног блока дуж Саве није окренута води, већ све грађевине гледају у уску улицу којом се гуши саобраћај. Са савске стране су се до скора изливали канали и била су сметлишта. У опште кад се ма с које стране дођеу Београд, Београд чини утисак неуређене вароши. Кад дођете железницом у Београд и уђете у варош, ви се разочарате. После дивне слике коју видите са савског моста или из Земуна, пред вами се појави улица у којој видите неколико тараба па затим улица која води ка министарству војном. Ту наспрам хотел Оријента стоји кафана „Добро Јутро“ и поред ње ћебапџиница, десно касарна а лево неки на силу парк.

(Сам хотел Оријент ми изгледа као символ српске непомирљивости, Два суседа нису се могла погодити о откупу земљишта, које је преостало приликом просецања улице, па је зато Хотел Оријент споља којекако грађевина, али на рогљу се заоштрио у клис.

Нема власти или нема законске силе која би те односе уредила, нема могућности да се у интересу напретка вароши, њеног улепша-

ња и уређења принуде сопственици да ураде што је и у интересу њиховом сопственом и варошком. Поменута улица просечена је пре 25 година и кафаница код Добро Јутро још стоји онаква каква је била.

(Овакви односи не налазе се по другим варошима ни у случају да је железничка станица делеко ван вароши.

Надати се, да ће се бар на савском пристаништу поправити све кад се буде израдио досад тако озлоглашени кеј.

Али и при пројектовању кеја нико није дао ни најопштијег наговештаја о томе. како га тре ба снабдети грађевинама. За ово хвала Богу још није доцкан. Онај коме буде пало у део да настави започете радове око преправке пројекта или самог извршења кеја, моћи ће лако попунити поменути недостатак;и ми можемо још доживети срећу,да нам кеј буде тако уређен, како ће се и у детаљу оправдати глас који' ужива Београд као лепа варош по свом орографском и хидрографском положају.

Како ће бити са прилазом ка железничкој станици то Бог свети зна. Ако се буде напредовало по корак за 25 година, онда ће кроз врло дуг низ година Београд у том погледу бити и остати сиромашан и неугледан.

Из досад можда и без реда наведених факата и мисли биће свакоме јасно, да је за уређење Београд: потребно много рада, много знања и много искуства, ако се хоће, да се од Београда створи варош каква треба да буде, варош која заслужује име престонице, варош која би била средиште културе целог српства.

Али поред свега знања, искуства и вред-