Srpski tehnički list
— 48 —
Грађевина од 8. октобра 1907. године, Бр. 9109, којим он као Министар Грађевина џи члан Владе није одобрио уступање општинског земљишта. на кеју у Смедереву за подизање једног од највећих и најмодернијих парних млинова за експорт, чија је инсталација предвиђена била сумом око 2,:00,000 динара.
У томе се решењу дословце наводи: „да се подизање млина на кеју не сме дозволити и зато што због грађења железничке пруге „СмедеревоБеоград“ апсолушно се никако не сме добустити подизање грађевина на просшору између кеја и регулационе линије садањег пуша за Београд, јер се туда мора провести будућа железничка пруга.“
Оваком одлуком Смедерево је несумљиво иогубило многе знатне користи, које би ог, једне овако велике индустријске институције имало. Погођена је и држава у својој економској политици, јер је спречила евентуалну прераду згмаљских спровина. Али пред већом државном потребом илрзд разлозима, да се баш на томе месту, где се имао подићи модерни млин, — мора спровести железничка пруга „Београд Смедерево,“ Смедерево је запоставило једне интересе другим, такође великим и важним, очекујући да се намере Владине и законо“ давчеве. приведу у дело. |
Међутим та очекивања показала су се као узалудна. Донета је измена законска у закону од Марта 1909. године у овој битној шачки. У место грађења пруге „Београд — Смедерево“ стављено је „Београд—Смедеревска пруга,“ неодређујући место за везу нове пруге, с пругом „Смедерево — Велика Плана.“
По одлуци грађана Смедеревских Децембра прошле год. отишла је у Београд једна“ већа депутација да се упозна с намерама Владиним по овом питању. Депутација је била примљена од Господина Министра Грађевина, Привреде и Финансија.
Господин Министар Грађевина изјавио је депутацији, да он налази да Смедерево као трговачко месшо треба да буде везано дирекшном везом са Београдом, и да ће он тшрасу шим путем и упушиши, ако не буде шехничких сметњи за шо водећи рачуна при том и о висини коштања.
Господин Министар Народне Привреде изјавио је, да обзири добре железничко политике условљавају ову везу и да она треба и да се оствари на корист наше трговине и путничког саобраћаја.
Господин Министар Финансија такође потврдио је депутацији обзире, које ова праведна ствар захтева.
,
Депутација је хтела престати и г. Председнику Владе али јој је то било немогуће учинити због његове слабости у то време,
Израда трасе за пругу, која има да прима терете досадање главне пруге, — дата је затим на лицитацију и њу су узели најјевтиније понуђачи по километру. Резулташ њиховога. рада показао је, да нова траса не само не додирује Смедерево, него му пи не прилази близо. На тај начин намере владине, изражене у раније поменутом акту Министра Грађевина поводом подизања модерног млина и изражене депутацији поводом личне представке, деманшоване су, а тиме погажени други важни обзири.
Тим поводом на великом збору грађана Смедеревских од 27. Јуна 1910 године преовлађивало је веровање, да питање о прузи Београд — Смедерево није од стране државних трасера ни проуча-
вано, нити да му је у опште поклањана она пажња коју оно по својој замашној важности заслужује.
На томе збору донета је одлука, да општина Смедеревска позове ког другог нашег или страног стручњака, да овај о њеном трошку изврши упоредну студију и оних траса, које државни трасери насу узимали у обзир а које решавају питање о прузи Београд — Смедерево у смислу једне добре железничке политике.
Ова одлука, донета на збору грађана Смедеревских, саопштена је Господину Министру Грађевина путем једног изасланства. Господин Министар изјавио је тада, да питање о трлси „Београд Смедеревска пруга“ није још решено на штету Смедерева, али да он нема ништа против намере на засебну студију траса, коју би град Смедерево предузело. У шом би случају он усвојио ону између шрасе државне и града Смедерева за коју би који нарочито позвани стручњак рекао да је боља.
Општина је по том поверила студију ових траса Господину Јовану Јирачеку, пређашњем инспектору Дирекције наших државних железница и железничком стручњаку“
Резултат ових испитивања г. Јирачек саопштио је општини у напису који се прилаже у целини у прилогу ове представке.
Из овога написа види се, да је г. Јирачек пспитао још четири могућне трасе, које решавају ово ппишање.
Подносећи Господину Министру ову студију г. Јирачекову, потписати позивајући се на његову реч и моле га, да путем једне комисије, или другим којим путем, — испита изнете резултате и да по том допусти дискусију и критику траса у присуству наших изаслани«а, позватих економиста и Господина Јирачека и лица, које Господин Министар Грађевина буде одредио, сматрајући да ђе таква исцрпна дискусија у сваком случају дати добре пи позишивне резулташе.