Srpski tehnički list

ја о

Вештачка калдрма. Керамит или Козго-

НЕ (опеке које су поново печене у пећима) |

полаже се на подлогу од бетона. Фуге се попуњавају песком или цементним малтерсм. Поврх калдрме долази танак премаз ражиђеног цементног малтера. Чак и при јаком саобраћају постигнути су добри резултати.

Ова калдрма мало ублажава шум.

Вештачко камење доносили су с почетка из мађарске али се сад израђује иу Цириху.

Базалске плоче, с којима су у Цириху чењени покушаји, састављене су из базалских и гранитских отпадака и нарочитот цемента као спојне грађе. Мешавина се разастире на бетонску подлогу па набија.

(Ова је калдрма подесна само за лак саобраћај. (Сем тога чињени су покушаји и с калдрмом од УшКапођа, од Ићојоба и са плочама од шлаке. Подлога бетонски слој. Ови покушаји још нису завршени.

10 У име „Удружења техничких виших чиновника немачких вароши“ поднели су извештај гл. Вгензсћлејдег варошки грађевински саветник у Шарлотенбургу; г. Еззепјоћг, варошки грађевински управник у Штрасбургу; г. Р!еск варошки грађевински саветник.

У 86 немачких градова који имају преко 50 000 становника учињено је питање и добивено је 80 одговора.

Највише је распрострањен макадам. Макадама има 44,9%, у мањим варошима, Зое у варошима средње величине а 2% у Берлину и његовим преграђима.

Добре калдрме разне врсте има 1375 у варошицама, 32,1%, у варошима средње величине и 79.3% у Берлину и његовим предграђима. Некада су калдрму од природног камена израђивали без подлоге, без попуњених фуга и од полигоналног па чаки округластог камена. Доцније су калдрму полагали на подлогу, попуњавали фуге.

Што је већа варош већи је и напредак у том погледу. Тако напредак учињен у варошима средње величине износи 8', у великим варошима 184 ба у Берлину и његовим предграђима 35,3".

Главна је грађа гранит и махом је све

камење из немачких мајдана.

Али поред гранита употребљен је и чврст пешчар, грауваке (зеленац), порфир, мелафир, диабаз, диорит, габро и базат.

Из страних мајдана употребљени су са-

мо: белгијски порфир и шветски гранит.

Калдрма од вештачког камена слична је калдрми од природног камена. | Од неколико година на овамо израђују. и сштну калдрму (Кјетрћазјег). Ова калдрма задобија све више присталица. У Брауншвајгу калдрмисано је таквом калдрмом 20000

квадратних метара.

Има тридесет година од како сеу Немачкој као модерна калдрма израђује калдрма од асфалта. Од целокупне калдрме заузима асфалтска калдрма у Берлину и његовим предграђима 41,47, а у Шарлотенбургу 63%. дебео.

Асфалт се доноси из немачких мајдана код Шттег-а и Могхоћђа а из Швајцарске из мајданау Ма! де Тгаџега, из Италије из

мајдана код Зап Мајепнпо, из Сицилије из

мајдана код Кадиза и Засн.

Нешто се доноси и из Француске из мајдана код ЗашЊЈеап де Машејој.

Употребљује се разливен асфалт и стари набијен асфалт. Асфалт се самеље у мливо, додаје се битумена, асфалта са Тринидада и песка. Махом се полаже у два слоја свега 4—5 см. дебљине.

Махом се израда и одржавање даје предузимачу на дуг низ година. Једино Дрезда

и Минхен раде у сопственој режији. Дрвена калдрма. Мало се израђује у Немачкој. Полаже се на бетонски 20 см. дебео слој, који је добро поравњен. — ПРОДУЖИЋЕ СЕ —

Подлога јој је бетонски слој 20 см.

ЖЕЛЕЗНИЧКА ТРАСА Београд — Смедерево.

Представка учињена Господину Министру Грацевина од стране грађана града Смедерева Са техничким извештајем инжењера Јована Јирачека грађевинског инспектора дирекције Срп. Држ. в. сл. Железница

— Продужење —

Друга је на реду пруга под 2.) она је краћа за грађење за 3.2 км, за вожњу 1.8 км. од пруге под 5.) са једним само тунелом око 800 м. дуж.

Пруге под 3, и 4.) неповољније су односно њиних дужина за грађење, од пруге под бр. 5.) само што је линија под 3,) за вожњу нешто мало (1,20 км.) краћа но пруга под бр. 5.) Даље и грађење би трајало краће, интеркалар би био мањи.

Види таблицу на особеном табаку