Srpski tehnički list

— 105 —

окрузима и у њима треба број

на птит

персонала свести

17. А. Димић понавља да овакво предвиђање секција даје Министру право, да инжењере може сваки час премештати и бацати тамо амо: Налази да је и сувише недовољно, да по секцијама буде само по један инжењер.

Пеш. М. Смиљанић истиче да при дискусији о инспекцијама треба увек имати у виду циљ и разлог, због кога се инспекције заводе.

Ако је за завођење инспекција главни циљ да се скрати и убрза администрација између Министарства п садањих окружних грађевинских одељака, онда то значи да инспекција до извесне границе има да врши према секцијама оне послове, које сад Министарство Грађевина врши непосредно према грађевинским одељцима. Инспекција дакле треба да буде као контролно тело према секцијама и да има права да омање послове сама одобрава, те да се тиме скраћује администрација и убрзава рад. Налази да према томе тежиште техничких радова по окрузима не треба преносити у инспекције, већ да инспекције буду више правне и административне установе, а главни послови технички да се извршују по секцијама, као сад по одељцима. Према томе секцијама треба дати већи лични састав, према потреби и по пеколико инжењера; а у инспекцијама да буде особља стручног само толико колико је потребно за контролисање планова и радова по секцијама. Инжењери из секцаја прикупљали би све податке израђивали планове и извршивали објекте, а они из инспекције одлазили би у с вија и округе само по нарочитој потреби.

Према томе и сувише је мало, што се предвиђа по секцијама само по један инжењер. Управо, то и није надлештво, кад би се састојало само из једног лица. Треба да се води и књиговодство и остало; а овако, шта ће бити, ако тај један инжењер оде на рад у секцију на дуже време, кад је он на осуству ит.д. 2

Налази даље да ичжењери из секција боље упознају своје округе и потребе него они из инспекција, те за то треба баш они и да пројектују, а не инжењери из инспекција.

Најзад налази да би се и завођење инспекција на овој основи могло много лакше и јефтиније извршити: дошле би инспекције као нове административно-правне установе, а садашњи грађевински одељци назвали би се секцијама, и ствар би била готова.

Ст. Мпросављевић је такође мишљења да треба претходно истаћи циљ и дужности инспекција и секција, па онда према томе поделити и њихов лични састав.

/. Смедеревац налази такође да је сувише ма-

| рист инспекција,

ло да по секцијама буде само по један инжењер. Чим се зове секција мора имати више од једног лица.

К. Д. Главинић је мишљења да је незгодно да инспекције раде све пројекте, а инжењери из секција да се сељакају. Инспекције у кратко треба само да донекле замењују садашње Мин. Грађевина.

Затим је овај скуп закључен, а следећи заказан за 2. [. 1911. год. по подне.

УП. МЕСНИ СКУП. НОЛ

Председавао потпредседник удружења Влад П. Митровић, секретар Неш. М. Смиљанић,

Присутни чланови: Д. 'Маслаћ, Ст. Миросављевић, Вл. Павловић, Ј, Смедеревац, Ј. Стефановић, М. Стефановић, К. Савић, Јордан Петровић, А, Велицки, Т. Маџаревић, Ј. Шафарик, Ј. Букавац, Т. Филиповић, Ал. Јотић, П. Гачић, В. Лучић, Здравко Васковић, Дим. Наумовић, Василије Ногичић, Миливоје Лазаревић, В. Ђурић, М. Ј. Смиљанић и као гост М. П. Видаковић.

Најпре је прочитана молба г. Василија Новичића за редовног члана.

Скуп прима.

Затим се прелази на главну тачку дневног рена: “продужење претреса пројекта закона о уређењу Мин Грађевича.

Продужава се дебата о секцијама и инспекцијама. Д. Маслаћ чита и истиче разлоге за инспекције. Ту се вели сви послови свршавају и инспектор за све одговара. Секције да буду само извршни органи и са мање особља. Противници веле да су инспекције излишне и траже да се оставе грађевинске управе. Признаје да је покретљивост и премештање секционих инжењера незгодно.

Ст. Миросављевић вели да су многи чланови нарочито из упутрашњости усхићени за инспекције и с тога их треба уг'ођењем инспекција задовољити.

П. Гачић наводи да се овим законом одвајају инжењери од полиције, а то се постиже баш инспекцијама. Грађевинске управе биле би опет завис-

| не од полиције. Налази да је предлог добар.

„Д. Маслаћ боји се недовољног обавештења. Истиче мишљења чланова из унутрашњости у коали опет пита, шта да се усвоји.

Одговара г. Гачићу ла ни код Грађевин. Управа нема бојазни од полиције, јер су и ове Управе од полиције независне.

В. Ђурић разуме усхићеност члановл из унутрашњости за инспекције, нарочито због одвајања од полиције. Сада начелници сматрају инжењере као неке писаре и тако им и наређују.

У. Смедеревац истиче да су инспекције још на прошлом скупу у начелу примљене, готово нико није био противан,