Srpski tehnički list

— 10—

талитета по варошима но по селима у томе, што између вароши и села бива у неку руку одабирање

међу људима. На селу може наћи рада и посла |

само добро развијен и снажан човек, који може издржати сваки тежачки рад и непогоду времена. У варошима пак може наћи рада и посла по занатима, радњама и фабрикама и осредње развијен, па и слабији човек, који на селу, као раденик, не би могао опстати. Отуда налазимо по варошима т. зв. варошки тип, који се разликује од сељачког, слабијег квалитета.

Варошанин раденик се карактерише обично

бледом бојом лица, слабим мишићима и неспособ- |

ним за какав већи и тежи телесни рад; док је се. љак раденик обично свеже. румене боје лица, добро развијених мишића и пун снаге и здравља Наравно да ово одабирање људи по квалитетима утиче и на статистику морбидитета и морталитета по варошима и селима; а то потврђује и статистика регрутовања: вароши дају већи број неразви јених и неспособних за војску но села.

3.) Посгоји и соцајална разлика измећу варошких и сељачких раденика, што такоће утиче на њихово здравље и проценат морби дитета и мор талитета по варошима. Радник на селу и ако за рађује мању надницу но варошанин ипак је ближи самој породици сељачкој, где ради и живи као год и послодавац: он руча за заједничким столом и

станује под заједничким кровом са својим газдом |

и већином не зна за ноћна кафански живот и банчење. Раденик у вароши напротив, добија своју надницу за рад само у новцу, којим треба да на бави скупе намирнице за живот, да плати стан одело и друге потребе. Кафана је за многе раденике по варошима, па и у Београду, једино место где налазе привидног одмора и разонођења а чес-, то пута, а нарочито суботом, кад приме зараду, раденици варошки остају дубоко у ноћ по кафанама, пијући алкохолна пића и скраћујући себи одмор и сан. Познато је, да је у варошима живот бржи и живљи, онтроши више организам радепика но на селу и отуда и већи морталитет у вароши но на селу.

4.) Исхрана је на селу јефтинија и за скромније захтеве боља но у вароши, и мање има вероватноће на селу, да су средства за живот фалсификована и штетна по здравље но у варошима.

Сви ови узроци, које до сада поменусмо, немају толико утицаја на боље ситуиране класе по варошима; па ипак већи је морбидитет и морталитет варошана но сељака. Узрок је томе поглавито још и тај, што је по варошимл ваздух гори и шкодљивији по здрааље, но на селу. Ова шкодљивост варошког ваздуха на здравље људи не до лази услед тога, што у варошком ваздуху нема довољно кисеоника или озона, нити што им много

угљен дкоксида, већ што у варошком ваздуху имамного прљавштина и страних примеса, које су шкодљиве здрављу. Свака варош има, услед неизбежно јачег саобраћаја земљиште, које је натолљено и пржмано продуктима распадања животиња и отпацима рада људског (из канала, нужника, ђубришта и т. д.. Овако загађено земљиште заражује посредно и непосредно воду, која се у њему налази и даје прашину, која је помешана са паром из димњака и смрадом и испарењем фабричких предузећа. И све се то меша. са ваздухом, који ми удишемо.

Срећом, наши су органи за воња њо већ отупели, те не осећамо смрад варошког ваздуха, али треба се само мало уклонити из вароши и пробавити који часак у шуми или на селу, те да при повратку у варош, осетимо разлику између чистог шумског и поквареног варошког ваздуха.

Сем овога, варошки ваздух пма у себи више заразних клица но ваздух на селу, те је удисање оваквог ваздуха директно опасно по здравље. Прашњиви варошки ваздух изазива надражај у органима за дисање а често пута и разна обољења у органима за дисање и варење.

Сада је лако разумети, да варошани, који су својим послом и радом везани за затворене просторе и радионице, у којима ваздух није најчистији, лолазе у већу опасност по своје здравље, но сељаци. Нарочито се оза опасност повећава, ако раденици имају да раде тешке физичке послове и то ноћу, при вештачком осветлењу, као што је случај код многнх фабричких предузећа, па на жалост и државних, која не одговарају хигијенским условима.

— Насгавиће се —

РАД УДРУЖЕЊА.

Поводом пројекта закона о уређењу Министарства Грађевина.

Дим. Наумовић предлаже да привременим инжењерима односно привременим архитектима буде почетна плата 2500 дин. а после три године да добију повишицу од 50 дин.

Ј. Смедеревац препоручује да се ми придржавамо што је већ озакоњено у жељ.Дирекцији. Треба тражити да почетне плате буду већс, јер за случај смрти млађег инжењера породица му добије тек 80—90 дин. пензије, — а то је и сувише мало.

Драг. Миркозић вели да треба тражити оно што има изгледа да се заиста и лобије.

К. Д. Главинић упућује; да треба да се хватамо у погледу плата за судије, па нам се не сме пребацити,