Srpski tehnički list

|

— 203 —

О избору калдрме за велико“ варошке улице.

(продужење)

Тврда дрва су ванредно скупа, фуге се разлабаве а пањутци разоравају бетон.

Илвестилац даље наводи, да дрво, положено на чело, има јаку моћ протистајања противу дробљења. Зато наводи неколико интересантних бројева.

У јулу 1909 године опробали су нов метод израде који чини да се смањује притисак на ивично камење. Састоји се у томс да се у фуге уметну шупљи уметци (шупљи паралелопиеди од лима) који дејствују као јастуци. Резултат изгледа да је добар.

Аутомобилистима није подесно шта се дрвена калдрма покрива песком. Сад се чине покушаји да се и та незгода отклони тиме што ће се песак ваљцима утабати у дрво.

Још известилац наговештава, да ће се машине за чишћење моћи терати помоћу гаса из уличних спроводника, из канделабра.

Дрвена калдрма има једну незгоду, а та је, да трули у улицама где није жив саобраћај. Али се и та незгода може отклонити ако се дрвени ступци натопе, импрегнишу. Досад није никакво друго предохњањујуће стество препоручено од конгреса париског 1908 до данас.

Још треба узети у обзир да је у октобру 1909 год. по г. Менаголу чињен нов покушај који се сасгоји у томе, да се начини калдрма без фуга. Тиме се добија равномер-

нија површина.

Затим се у извештају говори о тротоарима. Из свега известилац изводи да шиосирање

није подесно за варошке улице чак ни у слу- |

чају да се нзврши по најсавршенијој методи; да је одржавање његово врло досадно и не-

угодно и да се на њему ствара блато и пра-|

шина.

Уопште узев камена калдрма је у погледу одржавања најекономнија и ако су трошкови грађења већи но за асфалт и за дрвену калдрму. У извесним врло живим улицама могу трошкови одржавање калдрме од камена бити и већи но трошкови око одржавања дрвене каллрме.

Највећа махна камене калдрме је у томе, |

што се јако чује тандркање кола те се стога не израђује по улицама луксузним и улицама у центру вароши.

Као калдрма која даје најмање шума сма тра се, у Паризу, да је дрвена калдрма. Зато

је и препоручују свуда сем по улицама где

је слаб саобраћај а које су врло равне, у незнатном успону. У таквим улицама као да је асфалт бољи.

Крајњи резуптат и закљрчци.

Из свега досад наведеног јасно је, да идеална калдрма у великим градовима треба да има ове особине;

1). Мора бити јака, еластична, трајашна и да не производи шум

2). Мора јој бити површна равномерна, не сме бити клизава, треба да се лако и јефтино чисти.

3). Да се лако и брзо израђује, да се лако поправља и после поправке убрзо може предати саобраћају.

4), Да се лако и јефтино може одржавати и дуж трамвајских колосека.

А дасмо би могли изабрати најподеснији горњи строј улица треба у сваком случају узети у обзир:

1). Врсту и величину саобраћаја

2). Уздужни профил.

3). Има ли или нема трамвајских колосека. 4), Тандркање кола.

5), Месне прилике.

Све врсте горњег строја улица могу се груписати у четири:

Шосе

2). Камене калдрме

3). Дрвене калдрме

4). Асфалт

Шосе. Сви известиоци се слажу у томе једногласно, да шосе и најсавршеније израђен није подесан за варошке улице иоле живљег саобраћаја. Једино може се узети као привремено решење по новим још потпуно не насељеним улицама или по улицама у удаљенијим предграђама, где је саобраћај мање жив, даље по алејама у шумама, парковима и тад.

Камене капдрме. Имају јаку отпорну моћ (порфир, гранит, пешчари тд.) и трајашне су

Извесне стене врло се правилно абају. (Ова се калдрма поред колосека трамвајских понајбоље држи од свију осталих. Одржавање и поправке су лаке и економске.

Највећа им је махна што се јако чује тандркање кола.

Код свију известилаца влада у овим тачкама једнакост.

Саопштио Ј. (Свршиће се).