Srpski tehnički list
— 292 —
му није испало за руком да то и за Мисисипи | рова (Вићпепзсћић) је по Тгоје-у од особене ва| жности за лакше опадање воде и да спречи руше-
докаже.
Са много мање поуздања говори Куга] о на-. сипима на Терек-у и помиње као сретства за од брану од велике воде: одвођење, дељење остатка воде у четири речна рукавца, багеровање, обезбе- |
ђење обала и т. д. Комаззау је опет мишљења, да је Мађарска извршила формално проширење отаџбине подизањем моста за велику воду у вези са радовима, који служе за отклањање воде са обезбе-
беђеног земљишта на Дунаву и Тиси. Ово проши-
рење по његовом мишљењу више вреди, него да је освојена једна читава покрајина, где милијун становника налазе себи лако издржавање и сталну срећу.
Овде чујемо први пут о одвођењу или обилажењу воде око насељених места. За одбрану Париза у циљу смањивања максималне количине воде, која Сеном отиче, пројектовано,је у вези са великим пловним каналом дал се један део велике воде из Марне каналом (по предрачуну износи 130,000.000 динара) одведе и сниже Великог Париза пусти у Сену („Дезесћи “ 1910, стр. 682). (У расп, авио уклањању поплава у сливу реке Пегница „Дептгађјан 4. Вацуегу. 1911. стр. 78, такодје се предлаже један канал око Нирнберга).
Ми сазнајемо даље, али и од Куаззау-а, да је први профил за насип поред Тисе имао 62 т“, а да насипи, који су извршени после 1885. имају профил од 118 т“, дакле више имају него најјачи насипи поред реке По код Фераре, који имају само 115 та површине. Даље дозпајемо да је за пребацивање воде у низијама Дунава и Тисе са обезбеђеног земљишта засада већ потребно 180 центрифугалних пумпи 171 ту секунди, 6100 12,600.000 круна. Нећу да доносим никакве закључке, нити хоћу да претичем будућност, ипак морам овде још да наведем мишљење Вејотапд-а о насипима реке По-а да они показују своје слабе стране и да није далеко време, када ће ове да надмаше добра дејства. Још би један пример навео и то онај о Висли и Ногату. Штете, које су долазиле услед провале насипа, од како су они подигнути цене са на 300 милијуна марака. На ово примећује
коњских снага и
Мабегл, да би се за оволику суму већ могле ве-|
лике водојаже подићи које би могле да ублаже оволике штете.
Наравно тамо, где треба обезбедити вароши
или густо насељена места, или где треба у доњем току речном у интересу пловидбе и пољопривреде спречити цепање речног корита, тамо често пуга није могуће избећи подизање насипа.
Код тачке 3: Обезбеђење обила помоћу шпо-
|
|
ње обала, затим да учврсти речно корито. Као најдрагоценије срество за ово јесу по његовом мишљењу шпорови, који се свагда прилагођавају променљивим приликама на тај начин, што се сам њихов распоред мења. О паралелним грађевинама се ништа не помиње. Такође је и при корекцији р горњег Вага у Мађарској, колико год је то било могуће, избегаване су паралелне грађевине као средство за сужавања речног корита а употребљени су већином шпорови за давање правца матици или за обезбеђење обала. („У осћепзећт Њ Шт деп бНеп! Вапфепз! 1909. стр. 574).
У другом реду помиње Ттгоге за гобезбеђење обала облагања на разне начине. По извршењу преграда (водојажа) имало би се размислити, да ли је обезбеђење обале у друштву са чишћењем профила (багеровањем) са .о и једино средство довољно за регулисање. Но о томе сам ја већ чешће и можда и сувише говорио, само ми је стало до тога, да констатујем, да и француски известилац томе слично предлаже.
У последњој глави, своје одличне расправе „радови за олакшање опшцања воде“ јесу по Ттоте-у. 1. багеровање и чишћење и 2. мелиорација и псушивање. Претресајући питање о багеровању дошли смо на једну од најинтересантнијих тема о новијим средствима за регулисање река — на чишћење корита. Ту сазнајемо. од Ттоје-а, да је у Француској у том циљу образовано на непловним рекама више од 1200 синдикалних удружења. Радови, који отуда потичу знатни су, јер дужина корита које се сваке године чисти износи преко 13.000 клм. површина његова износи 420.000 ћа а радови коштају преко 3,000.000 динара.
Наставиће се)
ВЕСТИ
Личне вести.
Постављен, Указом Њ. В Краља од 15. августа т. г. постављен је за инжењера треће класе Министарства Грађевина г. Владисав Савић, подинжењер прзе класе по старом истог Министарству у
оставци. Указом Њ. В. Краља од 11. Августа т. г. постављен је у Управи за грађење нозих жељезница, за инжгњера четврте класе г. Боривоје Ђуричић, инжењер Железничке Дирекције у оставци.
Власник за Удтуж. Срп. Инжењ. и Архитекта Душан Божић инжењер Одговорни уредник Јефта Т. Стефановић редовни професор Универзитета, Штампарија К. Грегорића и Друга — Београд