Srpski tehnički list
|
— 352 —
само Министру Грађевина може жалити и да је његово решење извршно, нису заштићена права грађана у довољној мери, јер жалба се може тицати и приватно-правних, а не само грађевинских односа, па би зато решења Министрова требао да расматра Државни Савет у последњој инстанцији. Да захтевамо ово принуђују нас примери из садањег закона, где су се грађани жалили и Управи града и Министру Граћевина па је било случајева да су за исте предмете издавана са свим разна«
-
Даље у пројекту има и нових прописа којих није било ни у другим пројектима нити их има у садањем закону, а који ће се даље споменути, када дођу на ред.
Дефиниција шта је грађевина и према томе
објекат грађевинског закона, по чл, 1. није потпуна, јер би по аналогији те дефиниције
„ предмет закона био мали. Изгледа да се речју
„грађевина“ у пројекту хтело да каже да се ту разуму само куће, а ништа више, док се доцније види да ту треба разумети много шта
решења од стране Министарства Грађевина, Х друго.
што врло рђаво утиче на појимање правде код грађана.
Пре него што пређемс на оцену поједи-, них прописа пројекта, напоменућемо важне разлике садањег граћевинског закона и овога пројекта.
По садањем закону Управа Града даје решења за подизање грађевина, а грађев. одбор оцењује планове, контролише израду и прима готове грађевине. По новоме закону све ће
то сада радити општин. суд. што је сасвим умесно.
По старом закону чланове грађевинског одбора одређује Министар Грађевина, по новоме ће то чинити суд.
Ни по старом ни по новом закону није тачно прописан начин контролисања при подизању нових грађевина.
__Регулације и нивелације улица у Београду једна су од најслабијих страна престонице и лајици се морају чудити шта се ту ради. Треба се сетити само да има: по 2—3 куће једна до друго, које стрче разно, или тротоара у близини а разно високих, или улица које су калдрмисане и регулисане. али запречене којом кућом; даље има улица у којима се виде по 2—3 грбњаче у истом нивоу, а и таквих које су од лепе нивелете преправљене на рђаву као пре неке године Југовића улица; да има улица где се регулацијом секу оба фронта што толико поскупљава извршење да је исто немогуће, да има улица које су тек просечене па су калдрмисане, а у центру „се вароши не врши регулација, да има улица које немају ни регулацију ни нивелацију, а да има и великих делова вароши које немају нивелацију као н. пр. цео Савинац Грантовац и т, д. Све ове недостатке требало би сад уклонити новим законом и прописати време за које општина треба да уради оно што је била дужна да учини по закону о местима пре 26 година.
Подела Београда по чл. 2. пројекта не-
„ |Узгодна је, а није ни била потребна када се је
одомаћио израз реон за варош за коју треба да има одобреног плана регулације и ниве-
ије, и ван—реона — за поље изван рарошких граница. Па како и у садањем реону има улица, које немају регулације и нивела-
жије, то такве улице не би биле ни у вароши
ни ван вароши, по пројекту.
Мислимо да је члан 3. излишан и да се по себи разуме оно што овај члан хоће да спречи.
Члан 4. у вези са чл. 1. треба јасно и прецизно стилизовати да сваки зна зашта мора „да тражи одобрење, а зашта не мора.
Још . 1880. г. професор Вацтаејзјег, у својој књизи „Моптаје Ваџогапипо“ у 5 2. побројао је за шта се мора тражити дозвола, а за шта не и ево у којим се случајевима тражи:
1. Код свију грађевина које се изнова подижу.
2. Код дозићивања и назиђивања постојећих грађевина, као при презиђивању темеља, спољних зидова и кровова.
3. При преобраћању у станове зграда које нису стално служили за обитавање људи.
4. При изради, премештању и преиначењу огњишта са прибором, даље код нужника, нужничких јама, бунара, канализације, при зазиђивању постојећих и изради нових рупа за прозоре и врата у спољним зидовима, пожарним зидовима и оградама.
5. При радовима који се врше на улици или изнад улице, као и на јавним водама, нарочито при оградама и скелама за грађевине.
мттититт.
6. При радовима који имају везе са суседним имањима.
7. При обнављању или изменама таквих грађевина, које не одговарају садањим прописима грађевин. закона.
А не треба тражити дозволу: при радо-