Srpski tehnički list

— 376 —

много више користи једном техничару, и за службу грађанскога реда, но каква једноставна практиканска или цртачка служба у неком нашем надлештву. Нема, дакле, у уређењу наше Инжињерије ниједног детаља, који не би нашим техничарима дао ове исте користи, што и болничка чета медецинарима. Онај пак разлог „да је служење у кадру обавеза сваког српског грађанина и да има специјалан задатак: Усавршавање у војничким способностима дотичне јединице а не и усавршавање у знањима, која су потребна у служби грађанскога реда — овде не може опстати, јер ту није реч о служби сељака у Пешадији, Коњици, Артиљерији и Инжињерији, или о служби правника у Коњици или философа у Артиљерији, већ је реч о служби техничара у Инжињерији исто онако, као што је служба медецинара у болничкој чети.

Друга околност, коју треба узети у обзир, јесте та, што у свима струкама постоји једна велика неправда, да људи, који су за војску неспособни, место да доцније стичу право на указ, нису ни изједначени у томе са онима, који служе војску, већ су награђени тиме, што то право пре стичу. А они, који су као способни служили војску и у њој се спремаги, да у случају потребе и на другом месту послуже Отаџбини, они то право доцније стичу — њих кажњава држава зато, што су служили војску. Да каквих још нема одредаба у нашим законима! Па и када би се и ономе у војсци и ономе неспособноме једнако рачунале године службе, у много је неповољнијем положају онај, који служи војску и без плате, но онај у служби грађ. реда са платом.

Ту неправду не осећају ни правници ни философи, јер имају права на указ одмах по свршеној школи, али је осећају техничари, што њима, поред војске, треба још једна година праксе до указа. У колико ту има неправде за правнике и философе они јој доскачу тиме што једновремено са уписаним семестром на Универзитету одслуже и војску то што је за озбиљан рад на Техници немогуће, и тиме ништа не изгубе. О таквим случајевима наши закони ништа детаљно не прописују, па зато и надлежне власти о томе не воде никаква рачуна.

Трећа важна околност јесте та, што су наши техничари осуђени законом о уређ. Министарства Грађевина да, по свршеној школи, проведу једну годину на пракси, у цртачкопрактикантско-надничарској служби, да би

добили право на указ и прво на полагање држ. техничког испита. Та законска одредба давно је застарела према садањем уређењу наше технике, али несрећни, или тачније, немарни техничари већ три године узалуд очекују да се њихов нови закон о уређењу Министарства Грађевина, у коме сета одредба укида, спроведе кроз Народну Скупштину, Ако им се дакле и поред та казне и служба у Инжењерији не би урачунала у праксу, онда би се за пуну годину ипо уназадили од својих колега правника и философа. Такво непризнање за ту државну пасторчад, која пола свога века изгуби, радећи по загушљивим универзитетским собицама и подрумима,

ништа друго не би значило до смртну казну.

Треба узети у обзир и то да се новим пројектом о устројству војске предлаже за ђачки рок једна година са испитом и пун рок од две године без испита, као и за све остале. И са овим неизједначавањем способних и неспособних за војску у правима на државну службу сада, у почетку каријере а пред новим законом о Министарству Грађевина са периодским повишицама, значило би оставити способне за читаву деценију млађе од својих неспособних колега за навек.

Ови, који би хтели да оспоре техничарима тражено право и да их изједначе са правницима и философима, имају, при доношењу сваке своје одлуке, да воде рачуна о особеним околностима, што техничари, као и медецинари, имају у војсци чету своје струке и свога рода оружја, док правници и философи тога немају.

Водећи рачуна о свима побројаним околностима надлежност је Г. Министра Грађевина, који је са невољама српских техничара врло добро упознат, да реши, пошто му закон оставља одрешене руке, да се оним техничарима, који су служили у инжењерији, по положеном дипломском испиту, време проведено у војсци урачуна у праксу и да тиме не допусти да у држ. служби, млађи по успеху и школи, постане старији зато, што је за војску био неспособан.

Управу Инжењерског Удружења молим да у свој нови пројекат закона о уређењу Мин. Грађевина унесе детаљно и ту одредбу, да се не би у разним приликама разно тумачило. Напомињем да се, по мом мишљењу, та одредба има односити само на оне, који су у Инжињерији служили по положеном дипломском испиту на техничком факултету, без обзира, да ли су положили или не, испит за чин резервног инж, потпоручника.