Srpski tehnički list

— 381 —

који чине ова два зрака, биши трећина угла, који чини са симетралом кардиоиде зрак што пролази кроз центар основног круга. . 0. 0. 00 + > 4.

Ово је четврта теорема коју смо до сада из. вели. Из ње се може добити и само конструктивно решење питања о деоби угла на три дела.

Очевидно је, кад имамо конструисану кордиоиду, код које је у=< да ћемо помоћу ње моћи на лак начин добити трећину произвољног угла на основи горње теореме 4 и то овако:

Дати угао а пренећемо са теменом у центру основног круга кордиоизе и са једним краком у правцу њене симетрале. Други крак датог угла продужићемо до пресека са периферијом кардиоиде. Кад саставимо правом линијом ову пресечну тачку В са двојном А сл. 7. онда ће угао АВС бити трећина датог угла АСР.

Да би смо на основу ове особине помевуте специјалне кардиоиде могли конструктивно делити дати угао натри дела, неће нам, међутим, бити потребна оваква једна готова карјисида, нити ћемо је морати целу конструисати. Довољно ће бити да кон“ струишемо само ону тачку В на једном краку датог угла, у којој ће га сећи периферија кордиоиде дате једначине и ми смо питање решили; јер ако ову тачку вежемо са тачком А, која лежи на одстојању а од темена датог углау правцу другог његовог крака, онда ће добивена права и други крак заклапати тражени угао ајб.

При решавању овог задатка, тј. конструктивном делењу датог угла е на три дела поступићемо овако: (в. сл. 8.)

1. Продужићемо крак АВ датог угла а на супротну страну и произвољним полупречником а 0 писаћемо круг око центра А.

9. Нешто више од трећине лука РЕ (од прилике) пренећемо од тачке М на више до тачке Е, по периферији описаног круга.

3. Добивену тачку Е, саставићемо са тачком Е и пренећемо од Е, по правој ЕРЕ у супротном смислу према тачки Ко дуж Е,а, == полупречнику описаног круга (= а), па ћемо добити тачку 6..

4. Испод тачке Е, на периферији узећемо још

при чисто

неколико тачака В, Ба Б,у довољној близини и.

саставићемо их са тачком Е. У. продужењу доби-

вених зракова пренећемо дужи Е, П, - а, Ед Гуш=а и т. Д. 5, Тачке 6, (;, О; ...... повезаћемо међусобом

те ћемо добити лук Н—Н (део кардиоиде код које је а==ђ, који иам је потребан). Тачку ГО У којој овај лук сече продужени крак А В датог угла саставићемо са тачком Е.

6. Добивени угао КА јесте трећина датог угла СА В.

Новембра 1911. год. Крагујевац

БЕЛЕШКЕ

Неуспех услед повећања порезе на зграде у Немачкој. У Немачкој постоји савез; „Кћепизећег Метејп Ни Кјетмоћпипозуевеп“ То удружење држало је свој четрнаести главни скуп 18 новембра о. г. у Диселдорфу. На том скупу подигла се 0правдана жалба на повишење порезе које је царевинска влада увела у Немачкој. Главни секретар удружења, Ог Гапдеске доказао је, да циљ тог повећања порезе на земљиште није постигнут, јер није спречена спекулација са земљиштем нити су кирије за станове смањене. Постоји шта више бојазањ да ће закупци станова имати од сад да плаћају и интерес на ово оптерећење земљишта, као што је то предсказао граф Позадовски. То је сасвим слично ономе што је у своје време лист „решвасће Вацгељ Шшпа“ изнео је о упливу те порезе на занате за подизање грађевина и њихово развиће, Као што је познато присталице и агитатори, који су се борили за то повећање порезе, награђени су и одликовани. — Лист „Ошваесће Ваџхенипо“ вели на завршетку „Ето какве користијима царска влада од ·кратковидости појединих кругова.“

И код насу Србији, народна скупштина је пристала уз једног у партији важног човека и укинула и оно мало привилегија које су биле одобрене онима који подижу Београд. Резултати ће бити исти Само на жалост код нас нема удружења, које ће се против таквих неумесних скупштинских ре шења борити и имати моћи да се успешно бори.

Ми склапамо удружења друге врсте.

Генерални план за проширење вароши Келна. Изгледаће читаоцима чудно што се наш „Технички Лист“ брине о регулацији Келна, вароши која је далеко преко 2000 километара од Београда. Међутим „Технички Лист“ доноси ову белешку нарочито зато, што се по нашим дневним листовима читало и чита час о проширењу и уређењу улице Милоша Великог, час о украшавању Теразија, час о модерном уређењу великог и малог Калемегдана, све о радовима и и на парче. Ова белешка показаће да тако не треба радити, а наш општински Одбор, у коме седе и архитекти и инжењери заједно с одборницима који су приликом посете Париза видели модерно уређење вароши, моћиће из овог, ако буде било добре воље, поцрпсти драгоцене поуке.

„тета та дег Вашмуетшанипа“ и кога и доносимо ову белешку, саопштава; да је за проширење Келна а нарочито за подизање предграђа „Как“, Маћђешт, Мррез, Ећгецјеја, Тпоешћај, 5:12 и Вауепћа!, израдио генерални план Кећога и да је тај пројекат прегледала нарочита комисија струч-