Srpski tehnički list

— 501 —

ће проблем копирања с бојадисаних плоча на артију, кроз кратко време бити добро решен на основу принципа изблеђивања, који смо описали.

Саопштио Ј. Тесћишзсће Випазећац БИ Хо 52 1911.

Бадиумова енергија Земље и старост земље.

Проналаском радиумових појава бачена је савим нова светлост на сазнање о томе колика је количина енергије у нашој земљи. Земљина кора садржи у себи велику количину радиума. Ове количине радиума у непрекидном су распадању, при чему се производи годишње од сваког грама радиума око 876 калорија-килограма топлотне енергије Распадање радиума међутим је врло спор процес и повећање температуре услед распадања радиума износи само неколико степена Целзијевих. Према томе ова овако развијена гоплота и ако је имау огромним количинама, ипак нема значаја у смислу главног става топлотне технике и технички се не може искористити.

Али зато ови појави дају нове податке засрачунавање вероватне старости наше земље. Да је земља само врела маса, која се полако хлади, губећи своју топлоту у празан простор онда би по лорду Кејмт-у старост земљина износила једва 100 милиуна година. А према скорашњијим оценама прошло је једва 40000 000 година од постанка земљане коре до данас. Међутим с овим просторсм времена нису задовољени ни геолози ни зоолози. Сасвим друге резултате, резултате о много већој старости земље, дају појаве радиумове.

Рачунање старости земље у главним цртама бива овако.

Основна супстанција радиумова јесте ураниум Из овога се издвајају непрекидно три а — зрачна продукта а из сваког постаје Хелиум. Ови « де лићи, који се расипају, јесу атоми хелиума. Атомска тежина хелиума износи 4. Зато атомска тежина ураниума који се распао мора бити од прилике за 12 мања, за толико се мора дакле смањити. Уранниум има стварно атомску тежину-238,5 а продукт распадања ураниумовог морао би имати атомску тежину 226,5. Овоме је врло близу атомска тежина Радиумова која износи 225. Вероватно ветри при распадању ураниума још нешто што још није нађено. Али се и Радиум непрестано распада. Из њега излазе пет е — зрачних продуката. М ти делићи а су опет хелиумови атоми. Продукат распадања Радиума мораће најзад имати атомску тежину 225—

4 Х 5 = 205 Или ако пођемо од основне супстанције, од Ураниума онда крајњи продукат распадања мора имати атомску тежмну: 238,5 — 8 х 4 =- 206,5. Овај резултат доводи до вероватног закључка да је тај крајњи продукат олово са својом атомском тежином 206,9. Дакле да олово постаје преображавањем радиума. МИ доиста у свима минералима где има Урана, поред Радиума и Хелиума налази се јошиолова. Време распадања дели се на периоде под којима се подразумева време за које се половина основне супстанције преобрази. Периода Ураниумова износи око 1000 милуна година, а радиумова око 1300 година. У: минералу који има у себи урана и кад из масе не може ништа да изветри од продуката распадања, онда процес распадања бива тако да Урана и Радиума остаје увек подједнако. На сваки грам урана има онда у минералу 3,8 %Х 10' грама Радиума.

Сем тога ствара се годишње ју хо1х3,8 Х 10: ==5,2 х 108 кубних сантиметара Хелијума.

Према односу између количине хелиума у минералу и урана цени се старост минерала. Фергузонит н. пр. има 7%, урана и ствара из сваког грама по 1,81 см“ хелиума (по опитима Кашзау-а и Тгамег5-а) У минералу дакле има на сваки грам урана 1,81 : 0,07 = 26 сте хелиума. Старост фергузонита износи према томе најмање : 26: (5,2 х 108) = 500 милиуна година. Ово је сигурно минимум јер свакојако један део хелиума могао је и изветрити: Рачунање старости из олова не даје још сигурне резултате. Ово ће бити тек онда кад се буду радиумове појаве дуже времена проучавале. Јер сама наука о радиуму заснована је једва пре 10 година.

Међутим је одређено и утврђено да у минералима из Сјадзјопђиту, ВгацсћуШе и Норвешке има мање Хелиума но што би требало да има према

| количини олова у њима. Тежина хелиума требало

би да износи 0,155 од тежине олова, а у ствари износи само 0,11 код минерала из СТадафопђигу (0,09 из минерала ВгапсћуШе 0,016 код Минерала из Новершке). Већ према овој фактичкој количини хелиума израчуната старост тих минерала износи око 500 милиуна година, стварна старост је дакле много већа,

Овај се резултат међутим ни мало не слаже с резултатима изведеним из процеса хлађења земље. Али и ту загонетку решава наука о радиуму.

Кроз земљину кору пролази годншње б—К. Ре калорија ако са к означимо коефицијенат пролаза топлоте, са Е површину а са т температурни пад Лорд Кејмп ставља к = 0,0004 на секунад, или годишње к=12624 јер је број секунада у години 31,56. 10,5 Температурни пад у земљиној кори износи 0,037% С на метар, На површину земље доспева:

4, л. Ка 12624. 0.037 = 238:10:5 калорија јер је просечан полупречник земље: