Srpski tehnički list

дег ћегдитећ ћељђејсећићтје РЕећег Капп Јејсћ! ге5сћа Е ипа дигећ Меготб5зегипо Фег 5енепхаћ] ђеНеђје мегипоег егдеп.

5. 4.

Лепп епе отоззе Цепашекен дег отартзсћеп Паге шпо уепапо! на, зо етрнсћи ез зјећ Фе емогдетсћеп Кесћпипееп аш! агићтеНзсћеп Месе аиз2ц Шћгеп. Пле То]гепдеп Вејзртеје о а

О.

Мап ћаћ Фе Гећге уоп Чеп Ттасће вз тотепеп ај5 Чаз ејгепШсће Оеђлег дег втађ зсћеп 5Танк ђехејсћпег, Плезе Већацршипо аг Ба јећ5Е Кашт Ђегесћнећ, Чеп Фе Ттаоћенз еПрве ти мејсћег даје Сштапп'асће старћзасће 5јанк орепт.

Рле отаршзсће Гбзипе е!пег зојсћеп Ашсађе Ђлеге! ибисеп5 1п Везгио аш Хе ипа Ађензапуапа Кашт МотћеПе уоп дег ипгле!те! ан вепацегеп Апиз типе Фигст Кесћпипо, жепезјеп5 дапп таећј, жмепп Шг Јефдете Фе Ђекаптеп ипа етет једеп Гпоешепг 21рапосћеп – тесћашћјеп На зтике] Ђепш : мегдеп.

Тиме учињена погрешка може се лако оценити и произвољно и смањити, повећавајући број страна.

54.

Ако се тражи велика тачност графичке представе, то се препоручује, да се потребна рачунања изврше рачунски. Следећи примери

5. 6.

Науку о моментима лењивости неки су огласили као праву област графичке статике. Ово тврђење досад је било готово без оправдања, јер елипса лењивости са којом оперира Кулманова графичка статика . КИВТ Ото У осталом, графичко решење овога задатка једва да има преимућства над израдом помоћу рачуна, које је без сумње тачније, бар онда не, ако се употребе за ова рачунања механичка срества приступачна сваком инже-

њеру.

Џеђег (је Вегесћлште шта (је БОансће ОагзјвеНипа уоп Тгасћеноита Селнтисантотелеп ебепег Маззеписигећ

хоп

К. (АМО СтуШпоетешг 1888.

Рлеве Опђедиетнсћкен 14586 зтећ једосћ !п епасћег Мејзе итрећеп, уује фе Тојрепде Векасћипе 26121, Аџ5 дег Вехејсћпипе п Ела. 2 Гојгеп Фе СоогФпајеп дез аПсетејеп Кгејврипсте5 2,

Х = 1,811 Хр=27 5 ф совф

У о = 126 7 7212:

Ук = 7 (1 + сов 2ф) =

љ У. = 21 сов"р = 27 77

5. 5.

Но ова се незгода да лако обићи, као што показује ово посматрање. Из означења у сл. 10. излазе ове координате та-

чке 2

Хе = гзт Хр— 7 51 ф совф о У о. НА Ра

Ук = 7 (1 + сов 2ф) = 2

У = 27 совзф = 27 77

Гле фаНзесћеп Мотепје дег јп 2, апзшфипсепдеп Маззе дт . ли

Ш, Т, М #мапасћз! зе! Ђетегк«, да

Фе штзргпеНесћец Аигећ Р вејетеп Соотга пајепасћзеп Х ипа У БеПећје апвепоттеп уагеп, дазз аисћ Фе Гаге дез дигсћР сеЈесјеп Ктејвез 11 Вемсћипе аш! Фе сесеђепе Маззепотпрре (2. В. ЕЈасле) ђеПеђта 151, једосћ тив5 Фег Ктејзаитећтеззег 4, 50 те Фе Маззе тр дез Тгаоћеназсћуегрипсјев Ту 11 дег аштећ Фе О1ејсћипо 2 ацзоедт сеп Вемећипе зјећеп :

Пр. 4 = 5 Једег Гасе дез Ктејвез

дет Вејзртеје 1, т Ађвећи ЋЕ УШ ш деп 5ећмег-

| рипс 1 5 ај Ро! етпоттеп,

Ју = 4,033 Ју = 14439, Јгу = = 4,305 ашсеасеп ипа дег Оигсћтеззегдез ОтипдаКте1зев 4=30 апгепоттеп.

зраппипезуемћенџпс ђеј шпзтте!изоћеп Оџегсћлиел ипо беђећсвег Гасе (ег аиззегећ Кгаћ,

ГензсћЕ Тиг Вашмезеп 1892.

5. 6.

Аш! ешеп сегадеп Ттасег ђенећгеп Опегзећтн микеп ђепебе Аиззеге, Фе Ттасегахе зсћпејЧепде Кгане, дегеп Мшкипсеп ац! етеп без тинеп Оџегвећи за :

1., епе !п Фе Ттгагегасћзе ЈаПепде ГАпозкган Р (Моппајкган),

2., ефе шп Оцегтзећи Несепде Оцегктан 0,

3., ет В!еоипозтотел! М, упкепа !п епег дитећ Фе Тгасегасћзе сећепдеп Еђепе, сепапп! КтаНеђепе, мејсће Фе Опегаећи еђепе 11 етег Оегадеп, КтаН те сепатши, зећпејде!. Гле МиКипо штег 2. (5ећиђзраппипогеп т Ои-

Зато су статички моменти масе дат у тачки 2,

Из чланка 1 под истим насловом, види се, да се првобитне координатне осе Х и У кроз Р (пол) могу произвољно узети, а тако исто и положај круга кроз Р, према датој групи маса (површини) за коју се тражи тежиште лењивости Тр, нопречник 4 круга и маса М, тежишта лењивости морају стајати у односу

тр.4д=<>

где је Ј, поларни момент лењивости. Сваком другом положају круга

Овде је још узет пример из чл. [, т. ј. за 5 као пол, Ју = 4,083, Ј, 14,439, и Ју = 4,305: а. 4 = 30 |...

||], Примена тежишта лењивости

на изналажење поделе напрезања

код несиметричних пресека и повољног полож, 0, 6,

ЈЕ На прав носач произвољног пресека нека дејствују повољне спољне силе, које секу осовину носача и чија су дејства на извесан пресек ова:

1., једна подужна сила (нормална сила) која пада у правац осовине носача;

2., Једна попречна сила у равни пресека;

3., Један момент савијања М, који дејствује у равни кроз осовину носача, која се зове раван силе а њен пресек са посматраним пресеком линија силе.

Овде ћемо изоставити изпосматрања дејство под