Srpski tehnički list

бе

сматра промени притиска дању и ноћу безпрекидно. Прскања цеви наступају из више узрока као: великих и наглих промена у притиску, рђавог материјала, померања земљишта. и т. д. Како су водоводне мреже у Берлину, Дрезди и Манхајму изложене малим притисцима, који су испод 35 и 40 т., то су и прскања цеви у овим водоводима ретка. По добивеном обавештењу прскања цеви у Нанси-ју долазе највише од јаких промена у температури воде, пошто је вода у мрежи лети одвећ топла око 20", а зими опет одвећ хладна. Оваке велике промене у температури воде долазе отуда што се највећа количина воде, која се у вароши троши, узима готово непосредно из реке Мозела. И ако нагле температуре промене изазивају врло велике напоне и прскање ипак ће у Нанси-ју бити други узрок прскању цеви, јер исте температурне промене наступају и у водоводној мрежи вароши Дрезде, па ипак тамо су врло ретка прскања цеви. У Франкфурту и Бечу највише цеви прскају услед мана у ливу цеви, затим од поремећаја у земљишту и најпосле од разорног дејства лутајућих електричних струја (Мавађипатепде 5тоте). |

Међутим прскања цеви у Београду и ако су ређа него у Франкфурту, Нансију, Штрасбургу и т. д. ипак су много непријатнија и несношљивија него у ма којој од ових вароши. (Ово долази отуда што се истицање воде из прсле цеви услед недовољног броја затварача — шибера, не може одмах да обустави и што се тада, услед мале запремине варошког резервоара, изгуби за кратко време сва резерва у води. Чим се варошки резервоар испразни, наступа одмах поремећај у редовном снабдевању водом и то обично траје док се оправка прсле цеви не изврши.

Начин издавања и нанлаћивање воде готово је свуда исти. Поред паушалне таксе, која износи 2—47, од кирије дотичне грађевине, плаћа се још више утрошена вода, која се свугде мери водомером, по 0:10 до 0:20 марака од 1000 литара, што зависи од годишњег доба када је вода узета и количина која је утрошена. Сви водоводи са малим изузетком припадају варошким општинама, и то ништа не смета да се рачунска година сваког водовода завршује са врло великим сумама чисте добити. Кад упоредимо продајне цене воде у Дрезди, Франкфурту, Штрасбургу и т. д. које износе 20 односно 15 пфенига, са ценом воде у Београду, онда можемо слободно рећи, да вода у Београду није ску-

пља него у поменутим варошима из ових узрока:

1). Што се у Београду, због теренских прилика, вода подиже на два пут већу висину него што је то у поменутим варошима, а због тога се за исту количину воде троши два пут већи рад, односно дупло више угља, који је у Београду још 30—50% скупљи него у ма којој Немачкој вароши;

2). Што је водоводна инсталација у Београду због велике царине, скупог подвоза, невеште радне снаге и др.; знатно скупља од исте такве инсталације која би се извела ма где у Немачкој; и

3.) Што је због високе интересне стопе годишњи ануитет на инвентирни капитал у Београдском водоводу знатно већи него што би иначе био да је интересна стопа као у Немачкој. Но поред свега овога продајна цена Београдске воде моћи ће се смањити после 2 — 3 године када београдски водовод буде давао дневно бар 10000 м“ воде, јер ће се тада трошкови режије врло мало повећати према данашњој режији, а данас међутим се троши око 5000 м“ воде на дан.

Да видимо сада у каквом се стању налази данас Београдски водовод и шта би требало све предузети — урадити, па да и он како у погледу правилног функционисања, тако и у погледу рационалног експлоатисања буде мећу нујуређенијим великоварошким водоводима на западу.

Да почнемо прво са водом. Београд добија подземну бунарску воду из алувијалног наноса поред реке Саве у Макишу. Водоносни шљунчани слој у Макишу почиње обично од 14-ог метра рачунајући од терена и иде најдубље до 30-ог метра. Према досада извршеним сондажама и бунарима водоводни слој варира од 2—15 т. Место на коме су постављени водоводни бунари удаљеко је од корита реке Саве око 3—4 к. м. Подземна вода у Макишу садржи врло велики проценат гвожђа, који варира око 4 м. гр., поред тога вода је доста тврдаи има тврдоћу око 25 немачких гради. Кад упоредимо хемијске анализе Савске и Макишке подземне воде, њихове температуре, затим околни терен и артерски начин појављивања воде у бунарима, онда са највећом сигурношћу можемо закључити, да се Макишка вода ствара са околног слива и да се она врло мало меша са Савском водом и то само поред речног корита. Инфилтрација горње површинске воде у Макишу у подземни резервоар, тако је