Srpski tehnički list

— 175 —

за одредбу облика криве врло значајнг, Поједине вредности Ку) за дато у најлакше се одређују по Хорнеховој подесној шеми“) која даје за нашу сврху доста задовољавајућу тачност за вредност за У, коју је ((у) == о т. ј. Мтах, које ми узимамоу посматрање. Ако је та вредност одређена тада имамо непосредно:

„ _. _ф Јоттв = клања · ; 5 5 14) у упах из једначине 7.) 55) Елп 16)

Пе Коах (2 У 1 Епа — п Ако је на овај начин одређена вредност Утах већа него из практичних разлога дозвољена вредност У2 то треба ћ и У одредити за ову вредност од М. Ако је пак Мшах > М2 то се неће са М2 до бити ни једна грелна вредност ћи ђ. Примену овога показаћемо на једном примеру“ За неку ваду треба ооредити пресек трапезног облика, кад је д = 20 шусез и пад Ј = 0.0005 (1:2000). Нагиб страна нека је 2: 1, а косфициенат

овде треба применити) 1,75. Тада се добија према ранијим означењима.

п=2 21 + 3 = 2,479 4=2»% уј—>2.100 Уо,0005 — 4,472 и = 2 ш 4 = 2.1,75.4,472 = 15,652

92 20.4,472: ди — - = 42у1--пг = ИП "– 4 2,479 70909

Одатле се добијају Коефициенти неједначине 12)

6 А 16.809,09 А == || А, = Бр 5.652. = 0,216 6 А Да о пи Ј – 0,216:15,652 = — 3,376 16 А 16 А пагана ЗА 2.809,09 А. — = > (аи ) њу 5 15,6528 биров А" 809,09' А === Б = С = Љљ=0о А = Тр.б6р, = + 19908

рапавости у упрошћеном кутеровом обрасцу (који | Са овим вредностима добија се из подесне шеме:

у“ |1___—-- 0,216 __— 3,376 __— 6,606 Ори: о | + 10,908 0 + 10,908 | 2 13

!| |1 + 078: — — 2,59 _ — 9,198 —_— 0,198 — 9198 + 1л0ој 5 1 |1 _ + 0,884 _ — 2,404 _ — 9,250 _ —10,175 — 1,193 — 1404 ф = пу0етен |трено. 140 ова зли фар и5е 10985) 9,751 —10,37| + 0,008 2 «а

Најпре треба срачунати вредност Ку) за у=0. 1 и |,1. Ако се еад одговарајуће вредности за Ку) и у пренесу на правоугли кординати систем, тада даје Ку) — крива за Ку) == 0 вредност У ~ 1,057, према чему подесна шема даје 1,057) = — 0,003,

#) Хорнехова подеона шема:

Ако је (Х) нека алгебарска функција од хи« ма какав реалан број, тада постоји једначина: Кх)= (х — а) (х) + К где је ф (х) нека друга алгебарска функција од х, али за један степен нижа од Кх) а К бројитељ остатка при деоби Кх) са (х -· а).

За х = « добија се Ке) = Е; ако је К = 0

што је у сравнењу са К(1) и К1,1) доста мало, те се може узети да је у == 1,057 корен једначине ђу)=0 (сл. 8). Међутим, мора бити “ = > 1,057т/5ес да би се добиле реалне вредности заћи ћ. У исто време је Утах = 1,057 т/зес, те је Еп =

Ако је пак Кх) == аохп -- а х—] +..... ап

тада имамо једначину:

(х –а) (Ву Хи—1 |

Ел—] и остатак К Ха= а

(а) Ххп -– а, хп—1 + ..... ап ) НЕ", Хо=2 < ак Ббл—) + Е.

Поређење (уједначавање) коефициената уз непознату на појединим степенима даје за одредбу коефицнента ђ и остатка К једначној: бр = аб, == = ај а ћђ =аћ а... Е = еђћа–—1 + ап.

тада је и Ка) = 0 т, ј. « је тада корен једначине Брзо рачунање вредности ђ може се извршиКх) = 0. ли по следећој шеми: Вредности || а, 4 да = од а | с Бо Њу (= ађ, + а) ђ(-= ађ а) ба —1 (= « ђа—2 В (= ађа+ ап—) + ап) = Ке)