Srpski zanatlija : kalendar sa slikama za 1890 godinu
Срли
(ау“—
имати ученика и калфа колико је хтео; сватда је овај број био ограничен највише на 3, а код ткача до 6. Одређев је био и радни дан, нико није смео дуже радити него што прописују еснаска правила. У кратко, сва уредба еснафска ишла је на то, да спречи обогаћавање.
Једнаки број калфа и одређени радни дан нису довољни били да производња буде једнака: еснафи су одређивали чак, колико производа који мајстор може произвести. Еснафи нису дозвољавали својим појединим члановима да се обогате и којим другим начином. Ако би ко год од њих купио спровину у велико п јевтиније, онда је дужан уступити је и другим члановима еснафа по куповној цени.
Еснаф се брпнуо да свакоме члану своме осигура намирнице, дајући свакоме једнаку могућност да заради, не трпећи у својој средини радника без рада. Односи међу члановима били су патријархални. Ученици и калфе нису били само радна снага него п чланови породице. Мајстори су радили, јели, пили п спавали заједно с њима, На свој положај гледали су као на школу. Ограничени број њихов давао им је наду да ће и онп некада постати мајстори, имати своју радионицу,
· своју породицу. Тесна веза између мајстора, калта
и ученика, нада да ће и последњи некада заузети као мајстори у друштву угледан положај, ови односи зближавали су ова три привредна реда, међу њима није било никакве несагласности, раздора, напријатељства. Еснаф је био једна целина, њему као привредној установи нису познате раз-
лике сталешке са супротним тежњама и интере- |
сима. Такви патријархални односи загревали су живот еснафа до 15 столећа.
Од 15 века отпочиње се нова доба ва еснафе, само не у бољем него у горем смислу. Еспафи су се почели изопачавати у себичност чланова њихових. Нестаје једнакости међу њима; јасно се види, како се мајстори и интереси њихови издвајају од њихових млађих, калфа и шегрта, и интереса ових. Чланови еснафа старали су се, да помоћу еснафа заштите само своје личне интересе, старали су се, да своје еснафске повластице пренесу на своје синове, ма п немали занатлиских способпости. Није се више гледало на спрему нето на сродство са члановима еснафа. И најбоље калфе тешко су могли постати чланови еснафа, све је пошло суноврат. При таком стању ствари отпочиње се борба калфа против мајстора, еснафа. Пошто су еснафска права постала привилегија само за сроднике чланова еснафа, то је остајало врло мното изучених калфа, који су изгубили сваку наду да могу и кад постати испитани мајстори И шта нису употребљавали чланови еснафа, само
да њихове калфе не могу постати мајстори Шта нису, све што год су могли и хтели. Они су се споразумели, да калфама дају врло мали ајлук, и не дозвољавати да се повиси. Кад је ниска радничка награда, онда неће моћи што уштедити, те тако никад неће моћи постати ни своје госе. Имајући пред собом такву слику у будућности, радници су осетили, да су њихови интереси супротни мајсторским, и у заједници својој сви радници налазили су себи спас. Они су се у борби својој против мајстора користили отказом рада: тога ради образовали су разне дружине. Капиталистичка пролзводња већ је налазила у овим радницима своју радну снагу ; она је помогла еснафима, да се еснафска уредба са свим поништи, или да остане мртво слово на хартији. Слободни радници, лишени привредних средстава, лишени могућности да п кад постану мајстори и чланови еснафа с једне стране, а с друге стране захтеви
" капиталистичке производње, са свим су поништила,
подрили опстанак еснафпма. Капиталистичка производња могла је постати само спајањем многих пропзводња у једну, под једним кровом, под кровом каппталисте, где су се скупили и сви они радници, које су привилеговани чланови еснафа, одгурнули. На страни капиталистичке производње био је још п општи ток друштвеног развића потпомогнут разним привредним проналасцима, који је у еснафима видео кочњачу своју, те се старао евима силама да отклони све, што би историском току привредног развића сметало. Ееснафи су подлегли; они су изгубили права на опстанак нешто својом себичношћу а нешто услед неминовних закона капиталистичке пропаводње. Еснафске уредбе са занатлиским начином пропзводње замењене су слободом рада и капиталистичким начином друштвене пропзводње.
Така је судбина еснафа на западу: постали су и пропали онако, како напред рекосмо. Како су еснафи постали код нас по у каквом се стању налазе данас — јесте питање, које нас овом приликом занима. Није ми намера да се упуштам у испитивање наших еснафа пре народног ослобођења, у толико пре, што нам је за решавање овога питања довољно да се упознамо са еснаима после ослобођења.
Еснафи су тесно везани са занатнма, п са постанком варошт. Познато је да су се залатима бавили п пре народпог ослобођења турци; старији људи памте кад међу занатлијама није опло ни једног Србина. У првој четвртини нашега стодећа почели су се и поједини Срби обучавати 8анатима. У Београду а такође и у осталим варошима пашим само су Турци упражњавали извесне
СРПСКИ ЗАНАТЛИЈА
кош 99 —
"