Srpski zanatlija : kalendar sa slikama za 1890 godinu

Тако спремљену масу топе у лонцима, који су смештени у нарочитој пећи Лонце граде од нетопљиве глине, којој додају пситњене препове од старих стакларских лонаца, који су избачени из употребе. Они изгледају као огромне саксије пли огромни казани са широком а врло кратком лулом, а у најновије време лонце су заменили кадом (В. сл. ], 2,9,) лонци сместе у себи од 60 до 800 килограма спровине; у нашој јагодинској стаклари лонац смешта 200 килограма ; у Енглеској један лонац смешта и до 1000 килограма сировине. |

Слика 9.

Лонце смештају у пећи, која може бити разнолика. У пећи на сл. + намештени су 10 лонада, од њих се виде само пет. Ватра се ложи доле у огњишту А, што је на слици обележено црно,

а пламен одатле пролази кроз отвор В, и обилази око лонаца, у којима се налази смеша од

телико исто опака а са стране онолико отвора колико има лонаца, каји су намештени баш на отворима. У стаклари јагодинској маса се топи и бистри читавих 24 часа, а у другим стакларама траје од 12 до 30 часова; за то време лонци су покривени, да у њих не падају нечистоће. што их пламен са огњишта собом повуче. Џећ што је на слици 4 зове се енглеска пећ, која је стална, док друге пећи, немачке, као што је наша у Јагодиви: служи 10 месеца, а за последња два месеца гради се друга пећ.

Стакларска спровина кад се у лонцу стопи, постаје растегљива и не охлади се брзо и може врло лако добити какав хоћемо облик. Кад се маса растопила престају ложити и почињу прерађивати растопљену масу. Масу прерађују у стаклено посуђе дувањем помоћу дуваљке, која није ништа друго него гвоздени чибук. Један крај ове дуваљке умачу у рестопљену масу, на коме се не нахвата онолико, колико је потребно да се какав предмет изради. Кад се маса на једном крају чибука нахватала, онда раденик у други крај дува, и ваздух што из уста кроз чибук у растопљену стаклену масу струји, направи шупљину и изгледа као мала тиквица. да тим радник ову стаклену тиквицу диже у вис, љуља је, по ново у њу дува, меће је у пећ да се загреје. Ту се ваздух шири и тиквица се због тога увећава. да тим је вади на поље, дечко један притисне у дно гвоздену лоптицу, која се за тиквиду прилепи. За овим дуваљку одвајају од грла, а за тим одвајају лопатицу од дна. Како се то ради, види се на слици 5, која представља пећ у раду, п раднике у раз-

Олика 5.

ном положају. Тако израђено посуђе носе у пећ,

СЕ +" ба та Рат 5 “И 5 , иситњенор белутка, креча пи соде. На цећи има | где се кали поступним хлађењем. [