Srpski zanatlija : kalendar sa slikama za 1890 godinu

а бе

„Сл'једи коњске на конопцу траге,

„Мили Боже, што је раја крива 2

„Или је крива, што Турке мори >

„Ил је крива, што их рђа бије

„Што је крива — Крива је зито је жива, „А не има што Турчину треба:

„Жута злата “ бијела тлјеба,

„Харач, рајо, харач, риче,

„Харач, харач, ил' још горе биће! „Творац вишњи птицам небо даде, „Тиха дупља и жуђена гнезда; „Рибам воде и пучине морске, „Стан од стакла нек се по њем шире; „ А ввјерпњу ливаде и горе „Хладне шшпље и зелене луге; „Јадној рајир не даде ни коре „Суха хлеба, да је сузам кваси. „Ал што вељу2 даде небо добро, „Но је несит све већ Турчин побр'о, „а Харач, харач!.., Одкуд раји харач 2 » Одкуд злато, који крова нема, „Дирна крова да уклони главу 2

„ Одкуд злато, који њиве нема „Него турску својпм знојем топи > „Одкуд злато, који стоке нема,

„То за туђом по брдјех се бије2

„ Одкуд злато који рута нема=

» = „ Глад, голота, господару !

„ Ат, причекај, пет шест дана, „Док ти жуђен тарач испосимо !

„ — Харач, харач, рајо треба! „Хлеба, хлеба господару !

„Не виђесмо давно жлеба !“>)

Кад је народ већ до коже оголео п оспротео; па једно што то п гладан а друго што је пригњечен наспљем Турака, који једнако траже да их раја храни, народ је учинио оно што је не само требао, него што је силом економских (на првом месту) и политичких невоља морао учинити. Он је своје учинио. револуција је планула.

.) 0.

Да су поглавито економске неприлике, створене спахпским системом владавине, пзазвале ову револуцију, а власници насиљем само мало ускорпли пламен револуције, даје нам тврдог уверења нарочито то: што се богатији људи нису ни упуштали у револуцију, јер:

Богаташа нису ради паваи,

Већ је рада сиротиња раја.

') Омрт Смаил-ате Чецтића.

(5 — = |

Револуција је учинила своје. Она је дотадањи економски — спахиски систем владавине срушио, и народ је имања приграбио себи. Сад он није издржавао спахије п остале готоване, рад му је се добро плаћао и он је био госа. Да се наш народ мало потказлачи, поправи, припомогла му је задруга, која је се нарочито морала сачувати у време турске владавине ради лакшег и бољег обделавања турских земаља.

Прве десетине године слободног живота, то су оне „сретне годлне“ које се често спомињу, и за којима се уздише. Оне су одиста биле срећне, јер ако онда није било великих богаташа, није било ни велике спротиње; и баш због тога спротиње није било, што није било богаташа.

Али после извесног времена, народ је осећао : да су му те „срећније године“ све мршавије. Оно истина рађа љетина као п пре, па негда п боље, алп се у кућп опет натеже.

У чему лежи томе узроке Ево у чему!

Наши великаши, да би Србију створили „модерном“ државом, т.ј. државу бпрократску са. свом потребном машинерпјом, стварали су државна надлештва једно за другим. У размаку неколпко година, они створшше читаву војску чиновништва, служитеља п војске стајаће. Једно тиме, што су толике људе извукли из народа те не раде пропзводан рад, пропзводња се с године у годину умањавала; а друго што је народ те непропзводне људе издржавао — народ је осетно оспромашавао. Богаство народно састоји се само у пропзводњи, а како ови људи: чиновници, служпоци итд. нису ништа радпли у пролзвођењу, то производили нису ништа него су јели гларнину народну, јер народ није могао годишње толико пропзвести, колико п њему и онпма што не производе треба.

Чим је народ почео трошпти своју народну главнину, одмах је се опазпло; јер поред тога. што је он сам увидео, да му године нису баш тако „срећне“ као пре, могао је се уверпти сваки из тога: што је се одмах појавио кредит. Кредпт, плт боље рећи, задуживање, појављује се онда кад народ почне спромашити; п што народ више стромаши, то се више задужује. И овде, дакле, чим је народ почео стпромаштти, појавише се разни зајмодавци, кајпшари п зеленашти, а за овима штедпонице, банке по други новчани заводи који нису народу помогли оп је се све више задуживао, па се задужио тако рећи и косом на глави.

Ми нисмо умелп бар организовати рад, да би без великог оспромашења могли пздржавати све оне непропзводне људе Њихове су потребе увећаване а укус развијао, те се нису задовоља= вали производима и прерађевинама у земљи, него

5) ој

'

~

[

Зе