Srpsko kolo

Стр. 2.

СРПСКО КОЛО

Год. I.

1355. г.), дакле тридесет и четир цодиие прије Косовске битке. На Косову Пољу, у том истом крају, Турци зададоше смртан ударац српској држави за владавине кнеза Лазара. Послије иропасти српскога царства селио се српски народ у Босну, па преко Босне чак до Јадранског мора, а из Босне као што прије петнаест дана казасмо, селио се у Хрватску ; у Лику, Крбаву и Банију. А највећаје сеоба из Старе Србије била она под патријархом Арсенијем Чарнојевићем прије двјеста и тринаест година (21. августа 1690.), кад се исели у Сријем, Бачку и Банат око тридесет и шест хиљада породица или двјеста хиљада душа. Та је сеоба била велика рана за Србе у тамошњем крају, и Срби је нијесу могли за двјеста година залијечити, јер Турци, а особито Арнаути, сјекоше и уништаваше српски народ што тамо остаде. И тешко је тамо Србину одонда па до данас. Из свега овога видиш још и то, да смо ми сви Срби једно: и онај у Банату, и онај у Бачкој, и у Хрватској, и у Босни, и у Старој Србији *и Маћедонији, и у Црној Гори и Србији. А да баш видиш, да смо једно те истО, ми доносимо и двије пјесме, једну с Косова Поља, а другу од Призрена, гдје је била престоница цара Стевана Душана Силног. Читај, па види, како и они исто говоре и пјевају као и ми. Исте обичаје народне имају, крсно и-ме (славу, свето) славе као и сваки Србин. Све смо до сад говорили, гдје је Србину тешко, а не рекосмо, гдје нам је и добро. А то ти је у краљевини Србији. Тамо ти је Србин свој господар, има свога српског краља, у држави скоро сам Србин живи. Њима је добро. Боже им дај још и боље, а тако исто и нашој браћи у Црној Гори, који се све од Косова борише и отимаше, да их Турци не учине робљем. Сад знаш и то, а други ћемо пут разговарати, колико има по броју Срба у свима тим државама и земљама.

Цар Стеван гради цркву. (Песма с Косова Поља). Кад је било време Неманића, Градили су многе задужбине, Многе цркве па и манастире. Градили су у Дрвена града, У Дрвена светог Аранђела. Свет' Аранђел разрушен је сада. Градили су у Призрена града У Призрену цркву свету Петку. Света Петка потурчена сада. Градили су селу Мушутишту, Мушутишку цркву Богомајку. Ова црква једно кубе има,

Градили су више Породимља, Породимља светога Уроша. Градили су у Косову Пољу У Косову Грачаницу цркву. Ова црква пет кубета има. Градили су цркву Раваницу, Раваницу на води Ресави. Градили су више Митровице, Митровице цркву Сокољицу И градили Девич у Дреницу. Па говори српски цар Стефане, Па говори сестрици Јелици: Чујеш ли ме еестрице Јелице! Хоћу правит' пребијелу цркву, Што да нема тако добре цркве, Што да нема на овоме свету:

Градићу јој темељ од дуката, Поднизати ситнијем бисером А покрити тешком оловином. На то њему сестра одговара: Чујеш ли ме ти брате Стефане: Време није да ти сада градиш, Да ти градиш тако добре цркве, Јер ће Турци царство освојити, Па ће с цркве поскидат олово, Те ће мећат' у своје топове, И са њиме цркве растурати, Па ће с цркве поскидат бисера, Па ће булам мећат' у ђердане И својима коњма у силбене. 1 Са цркве ће поскидати злато, 1 Силбен. силембе, прсина, пусат код коња.