Srpsko kolo

Стр. 8.

СРПСКО КСШ)

^од. I.

данас, брате, ми Срби, памети требамо у овим тешким временима данас, у којима живимо. Ето свршио сам. Ово нека ти буде моја честитка за Божић. Добро ти дошао, нашао те у здрављу и весељу а до године, дај Боже, још боље. Милић. Најважније из закона о опћинама. I. ОпЛински закон у Хрватској и Славопији. Ми ћемо казати данас оно што сваки треба да знаде из закона о опћинама, који вреди за Хрватску и Славонију. Други пут говорићемо о опћинском закону у Угарској, а затим о закону у Далмацији. Закон, којим су уређене опћине у целој Хрватској и Славонији потиче још од пре тридесет и три године. Тај закон није био добар ни за оно време, а камо ли за данас, јер опћина нема оне слободе, коју треба да има. Свака опћина треба да има што ширу своју управу, самоуправу (аутономију), па да опћински одборници по најбољем знању свом бирају честита и ваљана човека за свога начелника, да постављају ваљане људе за бележнике и благајнике, да управљају слободно иметком опћинским по најбољем знању свом. Ако опћински одбор добро ради, добро ће бити опћини, ако зло, зло опет по опћини пада. Код нас котарска област или котарски предстојник, па онда сви горе даље до владе, могу да спречавају рад опћинског заступства и удешавају онако, како они желе. Код других народа није то тако, јер у тих је опћина слобода, па народ у опћини управља сам својим пословима, а не мешају се други непозвани. Далмација има бољи закон, а краљевина Србија има врло красан опћински закон, као што је код сретних и напредних других народа. Али за то не треба малаксавати и губити вољу за рад, ако у нас закон није онакав као у другим срећнијим земљама. Ми треба да бирамо у опћински одбор увек своје праве, поштене, честите, добре људе, за које по души можемо казати да су дорасли послу, да воде бригу о целој опћини, а не треба бирати оне, који нису дорасли, који не разумеју, па макар их сто пута препоручивао котарски предстојник. Ми треба да засучемо рукаве, па радимо што боље можемо и по овом закону. А ако наш закон није онакав, као код других сретних, треба опет бирати за посланике у сабор честите људе и тражити од свакога од њих, да се донесе нови закон, који ће бити бољи, и који ће дати више слободе, већу и ширу управу народу у опћини. Код нас у Хрватској и Славонији вреди опћински закон од г. 1870. По томе закону опћи-

нар је сваки угарско-хрватски држављанин, који или станује у опћини или има у њој свога иметка. Опћинари су дакле: 1. Они, који припадају опћини, јер су у њој рођени или у опћину примљени, у њој станују, али и свога иметка имају. 2. Они становници, који су у опћини рођени или у опћину примљени, у којој стално станују. В. Они, који у опћини имаду свог земљишта, али у опћини не живу. 4. Нестални, који по свом послу или занимању привремено опћини припадају. Опћину заступа опћински одбор, који већа, саветује се и одлучује шта треба све радити и урадити у опћини, а начелник са другим чиновницима мора то онда извршивати. Опћински одбор бира се на три године дана. Избором равна котарска област, то јест њезин чиновник. Право бирати друге у одбор (то се зове активно изборно право) има сваки пунољетан, самосталан опћинар мушког рода. Код задруга има то право господар задруге. Али за одборника може бити изабран (то је иасивно право избора) само опћинар, који припада опћини или онај, који има у тој опћини најмање 20 катастралних рали (јутара) свога земљишта, ма да у њој не живи. Нити могу друге бирати (активно право) нити сами изабрани бити (пасивно право) војници док служе у војсци, и онда они који су тужени ради злочинства. Људи који имају преко 60 година не морају се дати бирати, а ако буду изабрани за одборнике не морају се примити. Опћинског начелника у сеоским опћинама бира опћински одбор или заступство већином гласова на предлог изасланика котарске области. У седници треба да буду две трећине свију заступника. Ако ко држи, да изборна листина одборника није добро састављена, или има приговора против опћинског заступства, може дати уток после избора у року од 8 дана на котарску област. Опћина има две врсти послова да свршава: Једни су послови чисто опћински, јер се само тичу опћине и њезине користи. Такови су послови, на прилику, управљање опћинског иметка, бирање опћинских чиновника, одређивање плаће чиновницима, узимање зајма за опћину, одређивање колики ће бити намет. Ако је тај намет до 20 новчића на једну порезну форинту (20 од сто или 20%) онда одобрава котарска област, од 20 до 40 новчића на форинту одобрава управни одбор жупанијски, ако је већи, онда одобрава земаљска влада. За те праве опћинске послове каже се у закону да спадају у наравни круг рада (дјелокруг) оиЛине. Али опћина има и таквих послова, који не би спадали на њу, али су пренесени на њу по закону, па их мора да