Srpsko kolo

Год. I.

СРПСКО КОЛО

Стр. 7.

жаву, то значи за нас све. Порез је за школе, за цркве, за уреде, за путеве, за болнице, за плаће чиновника све оздо од писара до краља.

Рекао сам, идеш у војску, јер је закон такав. Тежак је то закон, знам ја. Није то лака ствар оставити кућу, послове код куће па отићи тамо на три године. Изгубити те три године за себе а тамо се мучити, је ли? Јест, знам ја, тешко је то, али шта би, кад је данас још такав ред у свијету. И у свима другима државама је тако у Европи, у некојима траје служба у војсци још дуље него код нас. Има једна земља у којој служба у војсци само двије године траје, то ти је Француска. Тамо народ има већа права него код нас, па су народни посланици стари закон измијенили, по којем су и код њих људи три године служили са новим, по којем сада служе само двије године. Али доћи ће то и код нас. Имамо и ми у нашој држави Аустро-Угарској људи који на то мисле. Јаки су до душе они горе што су на влади, па то не даду шале, али једанпут ће морати дати. То ће бити онда кад. ми Срби, а и други народи у држави нашој, будемо сви имали у саборима своје праве народне људе, који познавају тегобе и муке народа. Кад њих буде више, они ће бити јачи па ће и они онда такав закон направити. Како видиш мораш за сада три године да злужиш. То је зло, велиш. Имаш право, али н ако је истина да има људи, који од зла у које пану још веће зло направе, има их, брате, и таковијех, који су кадри да нађу и у злу добра, а то се може, вјеруј ми, јер зло не иде никада само него води увијек и нешто добра уза се, мора човјек само памети у глави имати и то видјети. Хајде дакле да се сад о том поразговоримо, како би могао човјек ту науку сложитп са твојим злом, које имаш кадувојску дођеш. Може се сложити, можеш брате то злб мањим направити, казаћу ти све лијепо по реду како то мислим и знадем. Ти много гријешиш кад у војску идеш. Први гријех, највећи ти је, што ти, чим чујеш да су те у војнике узели, у велики страх дођеш. Тај твој страх расте све то већма, чим се јаче дан приближује, када ћеш отићи. А кад онда одеш, тамо дођеш и ондје те обуку, онда си сасвим убијен, као затучен. То ти не ваља. Ти си човјек грађанин, плаћаш свој порез али имаш и своја права, ти се не требаш никога бојати. Слободно хајде, дигни главу и не бој се.

Начелника и биљежника плаћаш, да у опћини у канцеларији раде, а лајтнанта и обрстара плаћаш, да те уче муштри, оружју и другом војничком реду. То је једно, друго је, што не радиш добро, ово. Ти дођеш тамо у страху, у томе страху своме бојиш и казати, шта си и ко си. Немој тако. Слободно дођи тамо, слободно кажи сваком, ко те пита, у брке: — Србин сам. То теби не може и не смије нико забранити. Знај, брате, наши стари Срби су крвавили кроз стотине година своје гаће за ову нашу државу и тога нема ко би смио нама, њиховима потомцима, забранити, да кажемо да смо српске крви и племена. Немој се дакле страшити, кажи слободно: Србин сам, гледај да што прије научиш муштру, и кад њу научиш, владај се по законима које тамо ЧЈгјеш и никога се не бој. Дурај оно што је тешко, оно што је неправо не дај на себе. Притужи се, закони су свуда, и у војсци су. Гледај да те законе научиш па ћеш онда знати шта ти смије каплар и официр рећи и заповједити, а шта не смије. Ако ти каже нешто што не смије, притужи се, своје право ћеш добити. Тући те не-смије, то се и не дај. Притужи се одмах чим те старији руком дирне, ја знам добро војничке законе, они забрањују да се војници туку. Тако ради, а да ти вријеме у војсци прије прође, да нешто добро и паметно кући понесеш, отвори добро очи те три године и учп. Ти видиш у те три године много туђег свијета и живота. Гледај увијек, свуда гдје дођеш како народ тамо живи, како ради земљу, како храни марву, "запамти оно што видиш да је добро. Дуге су зимске вечери и љетни дани, које ћеш провести на стражама или без посла у касару. Гледај да нађеш каквих књига и читај, а ако писати и читати не знаш, учи. Доста другова ћеш тамо имати који ће знати, моли једног да учи с тобом. За три године си кадар научити, учи, биће ти мило кад се вратиш кући, па мати, отац ти, брат, читаво село види, да нијеси узалуд на војсци био, да си тамо нешто научио. То ти је, брате, најглавније, што сам ти имао приповједити, како да се владаш кад у војску идеш. Ако будеш тако радио, уз то се још чувао да се тамо по градовијех не отрујеш са којекаквим нечистим женама, којих има тамо тма Божја, онда ћу бити весео, што сам ово написао. Бићу весео јер ћу те видјети гдје учиш, враћаш се кући здрав и паметнији него што си отишао. А то треба мо ^\ЛБЛ/^ч