Srpsko kolo

Год. II.

СРПСКО КСШ)

Стр. 5.

Искрцавање војске иде много спорије, него што су они мислили, јер је обала Кореје врло неугодна за пристајање лађа, а осим- тога је и у Кореји велика зима. Јапанци опет нису научили на јаку студен, па морају много да подносе и трпе. Држи се да Јапанци имају досад војске у Кореји око сто хиљада момака, али толико војске имају и Руси у Манџурији, па стога морају прикупљати још војске, да могу поћи према Манџурији. Јапан је позвао под оружје и сву своју резерву, која износи свега двјеста педесет хиљада момака. Р\?ско ј^наштво. Јапанци су већ неколико пута покушали с мора да ударе на луку руску Порт-Артур, не би ли је заузели. Све су нападаје одбили Руси, како то они умију. Покушали су ударити и на другу велику луку Владивосток, која лежи с друге стране Кореји, али ни ту нису ништа израдили, него су потрошили муницију, која је за ратне лађе врло скупа. На Владивосток су пуцали један сат, али из таке даљине, да олово није ни допирало до луке. За тај сат потрошили су муниције милијун и Јпо круна. Ми смо у прошлом броју описали, како се руски морнари боре јуначки, а сад ћемо изнијети, како се борила руска крстарица лађа „Новик" кад су Јапанци ударили 9. фебруара на Порт-Артур. Борба је текла овако: „Новик" је ишао напријед пред другим лађама и брзо се сукобио с непријатељским лађама. „Новик" је одмах отворио жестоку ватру, а ЈапанцИ су исто тако одговорили брзим пуцењем. Запуцаше топови са руских лађа, загрмише топови с тврђаве и бој се заче. „Новик" највећом брзином, не дајући непријатељу ока отворити, бацао је ватру на непријатељске лађе и у највећој брзини јурио је напријед. „Новик" је био у самој средини непријатељске ватре. Ђулад са страшним звиждуком прелијетала су и падала око њега, дижући огромне водене слапове. Страшно је било. Војници и официри руски у том тренутку били су хладни као стијене. Пуцали су у пуном реду, без икакве забуне. Шала, која је Русу прирођена, није их оставила ни у овим тренуцима страшне опасности. „Новик" је маневрирао даље, приближујући се и одступајући од непријатеља, докле га не пОгоди једно тане. Не престајући жестоко пуцати, поврати се „Новик" натраг обали, а у том плану јапанска лађа, на којој је био заповједник. „Новик" је био затим оправљен и послије двије недјеље био је већ у другој битци. Нападај на Порт-Арт\?р. Седам пута ударали су Јапанци за мјесец дана на Порт-Артур, и свију седам пута су уз

губитке одбијени. Порт-Артур се не да. Најновији нападај био је у ноћи на четвртак око три сата ујутро. Ваља знати, да у Порт-Артуру излази сунце за неких 8 сати раније него код нас. То јест, кад је код нас 8 сати ујутро, код њих су четир сата по подне, код нас 7 сати у вече, код њих три сата ујутро. Не/1ријател.С1<е измишљотине о Р^сији. Ми смо казали, како Русија има много непријатеља. Ту су Американци, ту Енглези, Нијемци и други. Њихове новине, које су већином у рукама чивутским, пишу и измишљавају свашта, само да обмањују свијет, јер те њихове вијести раније к нама дођу од вијести из Русије. Руси јавл^ају само истину, па кад дођу те вијести, онда оне непријатељске новине саме себе утјерују у лаж, али сутра дан опет измишљавају нове неистине и тако из дана у дан. Тиме они хоће да у корист Јапанаца, који такође измишљавају побједе, нанесу квара Русији, јер од тога трпи Русија штету у својој великој трговини са туђим свијетом. Али то ће им све слабо помоћи. До сада су, осим мањих чаркања на копну између руских и јапанских извидница, били само окршаји на мору. Досад су Руси сасвим уништиЛи и потопили седам што већих што мањих јапанских ратних лађа, а Јапанци су Русима уништили само двије средње ратне лађе, три су велике оштетили код ГТорт-Артура, али су већ двије од њих сасвим оправљене. Тако стоји у тој „ствари, а знате ли шта су "писале и јављале жидовске новине? По њихову јављању Јапанци су уништили више руских лађа, него што их у Азији Руси имају. Дабогме, да су касније саме те новине признале, да су неистину јављале. Зашто мрзе РчЈсију. Једне њемачко-жидовске аустријске новине пишу ових дана, каква опасност пријети Нијемству. од Русије и Словенства, па овако кажу: Русија силно расте и баца у бригу све своје сусједе. Прије сто и осамнаест година (1786. г.) Русија је у Европи имала само двадесет пет (25) милијуна становника. Није дакле имала више, него ли ондашња Француска и Њемачка држава, а само је за четвртину била већа од тадашње Аустрије. Али одмах поелије тридесет. година (1815), јер се становништво умножило и Русија добила Финску и пољске крајеве, имала је четрдесет и четир (44) милијуна душа, и тако је одмах претекла скоро све друге дрЖаве европске. До краја прошлог вијека (1900) нарасла је Русија на сто десет (110) милијуна, и данас има дакле више становника него ли АустроУгарска (47 милијуна) и Њемачка (56 милијуна)

Савјетујте своје рођаке и пријатеље да купују и читају овај лист.