Srpsko kolo

Год. II.

СРПСКО коло

Стр. 3.

Обадва ова имена ћозната су и чувена у Русији. Најновији брзојави јављају да је заповедником морнарице у Азији именован Скридлов. §елш<и 1(нез Ћирил. На броду „Петропавловску" налазио се и велики кнез Ћирил, најближи рођак цару Ни коли после рођенога брата наследника престола Михаила. Он се спасао у тој погибији, али је рањен. Други велики кнез Борис, који није био на тој лађи, него је с обале гледао, описује овако у свом брзојаву у Петроград тај страшни догађај: Најпре се уздигао, каже, силан ступ ватре према небу, а за кратак час већ су се над огромним бродом заклопили таласи. Шта ће бити на мор\Ј? Пошто је руска морнарица од почетка рата до сада имала великих губитака, а помоћ из Европе неће моћи приспети најмање још за два месеца дана, то се морнарица руска мора ограничити само на одбрану, а за нападај против много јача непријатеља није способна. Рат на И ако је руска морнарица страдала, ипак то неће стање на бојном пољу много променити. Руска морнарица била је већ од почетка слабија од јапанске, и о том се рачунало одмах с почетка. Сада када је морнарица руска још већма ослабљена, Јапанци ће моћи искрцавати лакше своју војску на копну. На копну није још дошло до већих битака. Непријатељи су се већ приближили један другоме код реке Јалу на граници Кореје и Манџурије, али ће проћи још која недеља док до већих битака дође. Предње страже руске и јапанске сукобиле су се већ на реци Јалу, али Јапанци немају среће. У једном окршају побили су руски војници читаву једну предњу стражу Јапанаца, којих је погинуло преко педесет људи. Да ли Ће Китај рат? Јапан сам није такав противник да би се он с Русијом могао мерити, и ако Русија мора слати на осам хиљада километара своју војску из Европе у Азију, а то је силна даљина. Због те само даљине и одважио се Јапан на рат с Русијом, јер је рачунао, колике су тегобе водкти рат код онолике даљине измеђ Петрограда и Москве и далеког Истока. Али сваким даном постају изгледи на ратне успехе за Русију све већи, а за Јапан све мањи. Сваки дан Русија гомила све више војске, и Куропаткин ће већ израчунати, кад ће почети гонити Јапанце пред собом. Али и ако то тако стоји, указује се за

Русију још једна велика опасност. Држава Китај, која граничи на суху с руском државом у Азији, и од које је Русија узела Манџурију и закупила је за деведесет и девет година, почиње некако да се договара с Јапаном. Китај има око четир стотине милијуна људи, десет пута више него држава Аустро-Угарска, а три пута више него ли Русија. Али она је сасвим друге врсте држава, него што су наше у Европи, заостала је и престала напредовати, па стоји на оном месту, на коме је била пре рођења Христова. То је засебан свет. Ипак, кад би се та страшна сила заталасала, било би богме свој Европи повуци потегни. Јапанци су то видели, па кад су пре неколико година потукли Китајце, они су их онда почели и спремати за рат и оружати као што су наши војници у Европи наоружани. Неће они имати много такове војске, али ипак могу Русији правити неприлике, ако пристану уз Јапан. Китајски генерал Ма налази се на граници Китаја и Манџурије, држи се мирно, јер је Китај званично прогласио, да неће бити ни на руску ни јапанску страну, али руској влади изгледа то све сумњиво. Тим сумњивије, што се у тој војсци као учитељи налазе јапански официри. Да у Китају није све као што треба, доказ је и то, што се Европљани, који се тамо налазе, не осећају сигурни као ни пре четир године, кад је против њих букнуо устанак у свом Китају, и кад су све велике европске државе послале своју војску тамо, да их умири. Не да се дакле поуздано рећи, шта намерава Китај, али би могао пораз руски на мору на њих утицати. То би довело до нових великих заплета, до којих ипак, надамо се, неће доћи. бнглези Тибетх?. Тибет је земља у Азији испод Сибирије. Баш скоро у исто време, када је започео рат између Русије и Јапана, Енглези улазе у Тибет, који граничи с руском Сибиријом, са војничким одељењем, како га они називљу експедиција, те тобоже хоће да ироучавају ту земљу. Тибетанци знају, куда смера то ироучавапе, па се силом опиру продирању Енглеса, те су многи Тибетанци већ изгинули. Енглези хоће да и ту земљу покоре, да се што јаче утврде у Азији. Даље се зна, да су Енглези највећи непријатељи Русима, јер се боје, да их ови не престигну у Азији, па су они и побунили Јапанце против Руса, да само забаве Русе, како би они лакше могли у Тибету, да изврше што су наумили. Они би ради, да Јапанци потуку Русе, но та им се жеља не ће испунити. Рус ће'се обрачунати и с Јапанцима и с Енглезима, па ће видети, да с Русом нема шале.