Srpsko kolo

Број 13.

Загреб, 1. (14.) ј^ла 1904.

Год II.

Излази 1. и 15. дана — у мјесецу —

ЦиЈена за Ауетро-Угарску: на годину К 240 на по године . К 1 20 на четврт год. К —'60 За друге земље: на годину 4 круне. Поједини бројеви 10 пот.

СРПСКО КОЛО

НАРОДНИ ЛИСТ

Огласи рачуна^у се по цјеновнику. Ако се више од три пута увршћују, рачунају се јефтиније. Уредништво се налази у Николићевој улици бр. 8. Писма се шаљу на уредништво „Српског 1чола народног листа 44 . Рукописи се не враћају. —

Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.)

Уређује: Уредништво „Н. Србобрана"

Седми Конгрес Српских Земљорадничких Задруга, одржан 12. маја 1904. године у Топуском, изрекао је једнодушно ово : СРБИНЕ, НЕ ИСПУШТАЈ ЗЕМЉЕ ИЗ ШШ, јер је свака груда, свака бразда, еваки педаљ српсне земље, свшга изгубљена кућица, свако напуштена ку1шште српско, што Срби лакомиелено из шака испуштају и страндима продају неизмерни народни губитак, сигурна и неизбежна народна иропаст, највеће српско народно издајствз. (Тако и само тако изгубили смо ми Срби многа српска села, српске општине, па и читаве српске крајеве, где се сада други шире и размећу, а још за коју гбдину нити ће се знати нити спомињати, да је тамо Срба икад и било). Катсви смо према свом народу? Са више страна стижу нам тужбе наших Срба сељака, како се с њима код различних уреда (звања) не постуна људски као с грађанимаједне државе, у којој они имају своја права и дужности, него као с бесправном рајом. Често пута дође сељак послом у овај или онај уред, и још није прага прекорачпо ни казао шта ће, а већ се оспе прегршт псовака и грдња. Јадан сељак збуни се, изгуби главу, а у срцу своме скупља мржњу на свакога онога, ко носи господски капут на себи. Особито код опћинских уреда, јер код њих има, тако рећи, сваки дан посла, опћински чиновници не дочекују свога сељака као брата, као човјека, каб грађанина и опћинара, који плаћа порез и намет и њих издржава, него као душманина. Има, хвала Богу, и добрих чиновника, душевних људи, који знају и разумију, да су они постављени на оно мјесто због народа, то јест да није народ због њих, него они због народа. Али, на жалост, кад су такови чиновници ријетки, ријетко је посијано и повјерење народно према господи, и онда се не треба чуди.ти, што сељака и господина дијели читава провалија. На своје уши слушао сам како један г. оп-

ћински чиновнЈјк дочекује и прима сел.аке. Молбом долазе људи, а он за њих нема лијепе ријечи, него му свака за срце уједа. Свака му је друга неприкладна и недостојна и њега, који говори, и сељака, кога недужна вријеђа. А такови нису, бога ми, ријетки. И видите, браћо, то је оно зло и наопако у нашем животу и то треба искорјењивати. Скаки грађанин у државн има права да захтијева, да се с њиме поступа свагдје и свагда као са човјеком. Сељак не смије и не треба да буде роб ичији и да допушта да га најпростије нријеђају. На плећима својима држи народ, тако да кажемо, читаву зграду државну, крнл>у и новцем својим даје он њој снагу и живот, па зато мора о томе свако рачуна водити. Па стога, ако се нађе било код које власти чиновника, који хоће да поступају са сел^ацима онако, како не ваља, онда они гријеше против закона, гријеше против заклетве, коју су положили, да ће радити по закону на корист државе и народа, и против таког зла треба тражити лијека. Не треба се дати нико газити ни вријеђати, и ако ти ко чини неправду и вријеђа те као човјека, тужи га вишој власти. То је право и с њиме треба да се човјек служи. Лов на српске срљаке. Прије недјељу дана, донио је лист српске самосталне странке загребачки „Нови Србобран" допис, а затим чланак о томе, како по беловарској жупанији удешавају неки лов на српске сељаке. Један Србин сељак из околице Веловара, требао је адвоката у својој ствари, па је набасао на једног римокатоличког капелана и питао га за савјег. Капелан му одмах даде писмо и препоруку на једног беловарског адвоката Хрвата, да овај учини на руку Србину сељаку. Али чујте, зашто то чини тај биједни слуга божјег олтара. Он каже у писму, да Србе сељаке треба предобити за њихову ствар, и да он већ дуже времена тако ради међу сељацима

Чувајте и остављајте сваки број овога листа, јер ће вам требати и послије, да га чита