Srpsko kolo

Стр. 8.

СРПСКО коло

Год. II.

и кад не би био министар на влади, говорио би исто као и Банфи. Тиса је рекао да ће се увести школски затсон, по коме ће се у свима школама, па ма за њих Маџари не давали ни по потуре, учити маџарски језик што већма, па чак и катихисис, наука вере, учиће се на њему. Ето, видите, тако гуде Маџари и тако они прете. Дочепали се власти, па сад држе да је сва држава само њихова. И још има људи, који и код нас амо и код Срба преко у Угарској препоручују савез и слогу с Маџарима, у исто време тсад Маџари хоће да униште друге народе. У Печуху у Угарској истјерано је више ђака из војничке домобранске школе, који су родом из Хрватске и Славоније. Међу истјераним има и један Србин Мане Кнежевић из Јасенице код Плашкога. Они су истјерани зато, што у школи нијесу хтјели пјевати маџарску пјесму. Кад су неки од њих дошли у понедјељак на вече у Загреб, свеучилишни ђаци су их дочекали на станици, носили их на [рукама, отишли пред споменик бана Јелачића и,ту викали против Маџара. Краљева цивилна листа зове се она плата, коју држава даје своме владару. Угарска влада поднела је сабору на претрес законску основу, којом се владару за два милијуна круна повисује његова цивилна листа. Опозиција у угарском сабору ' жестоко говори против повишице, против владара и против двора крал 3 ева. Особито су тако говорили Мартин Ловаси и Никола Габањи. Габањи је између осталог рекао, да зашто би била краљу потребна повишица плате. Стари Мадарас (маџарски посланик) ради у сабору две године дуже од краља, рече Габањи, па не тражи повишице плате. Говори се, рече он дал>е, да треба много новаца за многобројне надвојводе и надвојвоткиње. Нека праве од њих католичке гтопове и калуђерице, па се неће тако јако множити као до сад. Краљ се год. 1867. присегао, рече Габањи, да ће владати Угарском као независном- државом, а своју заклетву није одржао. Не само да неће гласати за повишицу, него тражи да крал> врати све оне милијуне, које је примио из досадашње цивилне листе. Ето, видите тако V сабору роворе Маџари о владару и краљу своме. Они тако говоре, а ипак су они господари не само у Угарској, него дрмају, тако рећи, целом монархијом Аустро-Угарском. Дабогме, да изван сабора не би смели тако говорити, јер би пред судом одговарали због увреде Величанства. Али у сабору смеју говорити, јер их због таких речи у сабору не може нико повући на одговорност. Али је свакако чудновато, да су они Маџари, који су се борили четрдесет осме против краља и хтели га збацити с престола, постигли све што су тражили, да су добили сву власт у Угарској, и ако су мален народ, и да тако говоре против владара, од кога су све добили, кад су год. 1867. правили погодбу с Аустријом. И још им ни то није доста, него чине неправицу и нама у Хрватској и Славонији, нама, који тако рећи немамо ништа, и ако смо се 1848-ме против Маџара храбро борили закраља и дом.

ТурСки султан иослао је највпшп свој орден Ханедани-Али-Осман аустро-угарском цару и крал>у Фрањи Јосипу 1. у Бечу. Досад је добио тај орден само њемачки цар Виљем и енглески краљ Едвард. Између Србије, Вугарске и Црне Горе долази до све бољег и тјешњег пријатељства. Нијемцима и Маџарима није то никако право, па пишу против савеза између те три државе, до којега би могло доћи. Бечки лист „Нова Слободна Преса" љути се на краља Петра и каже да је Србију.повео онамо, куда и кнез Михаило. То најбоље доказује, да је политика краља Петра добра, кад се наши непријатељи љуте на њу. 3адуже '"0ет земље у Угарској. У говору маџарског заступника Хоранског изнесена је занимљива слика о задужености у Угарској. Хорански тврди, да сав земљишни посјед у Угарској, по највишој процјени, не вриједи више него нешто мало иреко 15 тисућа милијуна круна. На том посједу укњижено је округло 7 тисућа милијуна круна. Терети дакле на том земл.ишту, износе близу половице његове вриједности. Није онда чудо, што се народ из Угарске управо листом сели, а на његово мјесто долазе уК "идови и лихвари. '

Добри људи, који желе да иарод чнта. (Наотавак.) 20) Петар Мартић, трговац, Коренипд. 21) Браћа Кнежеви"ћ, Бунић. Хвала им и у име листа и у име читалаца ! Хвала им од срца! (Продужиће се.у

| Фабрика, жалузија, ролета, дрвених и жешезних завојних капака

Р. СКРБИЋ

Илица 40. — ЗАГРЕБ — Ллица 40, препоручује своје признато солидне, тачне и јефтине ========== Фабрикате

Цјеновници бадава и Франио.

604. 5—24.

^

Штампа: Српске Штампарије у Загребу.

Одговорни уредник: Буде БудисављевиЋ.