Srpsko kolo

Стр. 8.

СРПСКО 1С0Ј10

Год. II.

Богу у најновије вријеме ово друштво „Просвјета" за школовање српске омладине учинило је много, а учиниће поред оваких родољубних приложника још и више. Омладина против помаџаривања школа. Почетком ове школске године састаће се у Бечу ђаци с великих школа: Срби, Словаци, Румуни и Немци, који су родом из Угарске, па ће расправљати о законској школској основи, коју угарска влада у Пешти хоће да донесе пред сабор, па да помаџарује народносне . школе у Угарској. Они. ће оштро осудити овај насилнички рад, па ће се договорити, како да се удеси заједнички рад у борби против владе угарске, која се не жаца против немаџарскихнародауУгарскојвећникаковапута ниначина. Радити, радити и опет радити, па се мора и успети. Крунисање краља Петра биће 8. (21.) септембра у Београду. Како је Русија заплетена у рат, а година није најбоље понела, то ће се свечаност извршити на скроман начин. Доста света из наших крајева спрема се да иде у Београд, али свакако је потребно, да свако набави путовницу од жупанијске области, и то још за времена, јер иначе неће моћи преко Саве, пошто ће у Земуну политичка власт пазити на то врло строго. 5. (18.) септ. отвара се и југословенска изложба, са којом ће бити спојена и скупштина југословенских омладина. На изложби ће Словенци, Хрвати, Срби и Бугари изложити своје сликарске, вајарске и народнозанатлијске уметничке радове. Вући ће се и згодитци лутрије, па ће се одатле наградити и откупити најбољи уметнички радови. Свечано отварање прве телеграфске станице без жица у Црној Гори. У сриједу, 21. јула (3. августа) отворена прва брзојавна станица без жица у Црној Гори, и то између црногорског приморског града Бара и талијанског Бари преко Јадранскога Мора. Ова светковина, којој је назочан био сам кнез Никола, испала је врло лијепо. Био је ту и славни Талијанац Маркони, који је то брзојављање без жица и пронашао. Поводом ове славе брзојавно је жицом поздравио кнез Никола талијанског краља Виктора Емануила, аустро-угарског цара и краља Фрању Јосипа I., руског цара Николу II. и српског краља Петра I. Од свију владара стигле су кнезу Николи врло лијепе захвале. Рођење руског насљедника престола. 30. јулија руски цар дочекао је давно ишчекивану радост. Родио му се син, кога ј.е он тако жељно ишчекивао. Код колевке тога детета, каже потроградски лист „Рус", стоји цела Русија, 140 милијуна душа. Родио се у години, када је тешко искушење снашло руску државу и руски народ. Име је добио на знаменовању Алексије. Вјачеслав КонстантиновиЋ Плеве. У четвртак 15. (28.) јула иогинуо је у Петрограду министар унутрашњих дјела Плеве. Кад се возио цару у походе, дочекао га је код једне гостионице непознат човјек, бацио динамитску бомбу под кола и Плеве је остао на мјесту мртав, јер је разнесен бомбом. Министар Плеве има својих заслуга за сељачки руски сталеж, јер је пријечио странцима, особито Нијемцима и Жидовима, да се

насељавају у масама по Русији, а Жидовима је спријечавао законима, да не гуле и не деру руског сељака. То му је навукло силне непријатеље, па можда је због тога и погинуо. Неки опет криве Плевеа, да је био противник сваког напреднијег духа и рада у држави, јер је настојао да остане све по старом уређењу у држави. Био је дакле, како се то каже, конзервативац. Министром је постао прије двије године, а било му је 58 година. Родољубно сјеЋање. У Кореници, у сватовима вриједног младог Србина трговца из Врховина г. Стевана П. Тишме скупио је свршепи богослов г. Јово Делић 77 К прилога. Од тога је послао за напредак „Српског Кола", народног листа 27 К, а осталих 50 К ; ,Привреднику". Имена су приложника ово: младенци: Стеван П. Тишма и Мара Вукадиновић — Тишма 10 К; по 5 К г.г.: Стеван С. Калембер, Пајо Тишма, Милан Срдић кум, Јово В. Делић, трговац, Петар Орлић, Душан Чанковић, Петар Маричић; но 4 К: г. Стево Вукадиновић; по 3 К: г. Јово Делић, сврш. богослов; по 2 К гг.: протопоп Стакић, поп Манојло Оклопџија Кубуршки, Душан Марјановић, Вујо Делић, Црногорац, Никола Делић, Лука Дамјановић, Вујо Опсеница, Буде Ђерић, Миле Кончар, Гецо Вукмировић Ћабо, Илија Шијан; по 1 К: г. Манојло Делић. Заузимљивоме г. скупљачу као и родољубним приложницима нека је-у име народнога листа „Српскога Кола", које тако радо чита Србин ратар и занатлија, на овом прилогу и помоћи од срца хвала, од Бога наплата. Напошена. Због изненадне болести нашег уредника одоцнио је нешто овај број.

Ч? 7 '^7 'гГ? ^ ^

тттттштлшш

Фабрика жалузија, ролета, дрвених и жешезних завојних капака

Р. СКРБИЂ Илица 40. — ЗДГРЕВ — Илица 40. препоручује своје признато солидне, тачне и јеФТине Фабрт <ате

Цјеновници бадава и Франко.

604. 5—24.

•27-2? §? §? §? •2? §=? §? §? §? 2? §?

Штампа: Српске Штампарије у Загребу.

Одговорни уредник: Буде Будисављевић.