Srpsko kolo

Стр. 6.

СРПСКО коло

Год. II.

вота свога, који не дугују ништа на подмирењу црквено-школских потреба. Не могу бирати ни изабрани бити (активно и пасивно право избора) они, који су због каквог злочинства осуђени или стоје због тога под истрагом или тужбом, а тако исто и они, који нису положили рачун за месец дана преко даног им рока о каквом општинском добру или заводу, а који је стајао под њиховом управом или надзором. За скупштинаре могу бити изабрани они, који имају 30 година, и који су на добру гласу као људи. Свештеници су по свом звању већ чланови скупштине, и не морају се дати бирати. Дан бирања скупштине има се 8 дана раније огласити у цркви или на други који уобичајени начии. Бира се цедуљама, на које бирач упише имена и то бар половицу од оних, који се за скупштинаре имају изабрати, а ако не зна писати, он казује имена у записник. Написани листић или цедуљу с именима не сме нико од куће донети. Већина гласова одлучује, ко ће бити скупштинар. Приговори против избора или против изабраних лица имају се поднети у року од 8 дана. Скупштинари се бирају на 6 година, а сваке друге године истула једна трећина, и то прва и друга трећина коцком, а трећа сама по себи. Та се места попуњују наново избором сваке друге године. Скупштина бира себи председника, потпредседника и перовођу. Скупштина се држи редовно сваке године месеца марта и октобра, али се по потреби може сазвати и изванредна. Црквена скупштина расправља ове ствари: бира изборнике, одређује плате, решава о иметку опћине, одлучује како ће се потребе намирити, располаже с приходом опћине, прегледа рачуне црквеног одбора, доноси у границама закон наредбе за општину. Сваки скупштинар може чинити предлоге, који се морају претресати, ако га помогне у предлогу бар 5 скупштинара. Предмети се решавају већином гласова. Гласање је јавно, а ако 10 скупштинара траже, онда се мора гласати поименце. О скупштини се води записник. Ако би црквена скупштина занемарила своје дужности, прекорачила свој законом одређени круг рада, ако би дошла у неред, административни одбор може скупштину распустити, нови избор одредити, а немирњаке искључити од избора скупштинског. 0 црквеном одбору говорићемо у броју, који дође по реду.

Србин и Русија. Да је у нашег народа, поготово сељака, развијена љубав према Русији и руском народу, то је позната ствар. Откуда потјече та

смлна љубав, не би се дало тако лако и кратко одговорити. Народ у широким својим слојевима осјећа некако несвјесно, да силна и јака Русија значи и његову заштиту. Тешка борба, коју је наш народ имао на све стране да издржи, јачала је ту вјеру, поуздање и љубав, које су предаване с кољена на кољено, с паса на пас. Описујући руски лист „Петербурскија Вједомости" народну свечаност у Дубровнику у славу Русије приликом недавног доласка Руса ЧерепаСпиридоновића кажу, да у словенским народима има толико поља за плодан рад, али нема, вели, на жалост, раденика. То бисмо и ми рекли, само што код нашег народа није кривица. Колико се настоји са свију страна, да се угуши и сам спомен и мисао на Русију? А са стране руске на дизању и јачању те притајене словенске свијести и љубави рађено је мало, врло мало. Званична руска политика много је крива томе, јер је она доста пута ишла, можда и нехотице, на руку онима, који су противници свега онога, што се словенским зове. Ми ћемо изнијети неколико слика и доживљаја, који најјасније говоре, како је јака љубав нашега народа према Русији и руском народу, која се осјећа у свакој колиби српској. Шта ради ната мајка? Сједимо ми у уредништву „Новог Србобрана", кад од једном јступише унутра двојица Срба сељака из Скрада. Руковасмо се с њима у запитасмо их, шта желе? — Ма, ето, дошли смо, да нам дате новине, да видимо у њима, шта ради наша мајка (Русија) тамо у Азији. Тешко нама, ако њој тамо зло буде! Дадосмо им неколико листова и умирисмо их, а они се весели растадоше с нама. Ко је највиши на свијету? Често пута чућете наше Горњокрајишнике, како између себе разговарају, ко је највиши господар у држави. Да, богме, да они, према своме схваћању, дођу одмах до тога, да је цар (краљ) наш највећи господар. — А ко је виши од њега? — запитаће га други. „Руски цар". А ко долази онда? — „Е, онда долази Бог". Зашто не вози жељезница? Кад је оно прољетос избио жељезнички штрајк и угарске жељезнице престале неколико дана радити, запитаће неки сељаци једног чиновника у О., зашто не вози жељезница. Тумачи им он и каже, да чиновници и службе-