Srpsko kolo

Год II.

СРПСКО К0Ј10

Стр. 7.

К 12. Г. Симеон Војновић учитељски приправник у Пакрацу, који је већ прије скупио 52 претплатнпка, скупио је још нових 6 претплатника. Износимо имена ове народне господе зато, да их читаоци нашег листа упознају, како се брину за народну просвјету и напредак, а и зато, да се п друга народна госцода поведу за њиховим примјером. Према томе и сваки наш претплатник требао би, да нађе барем још једног свог пријатеља, да се претплати на „Српско Коло". Ово не треба само прочитати, него узети све к срцу, па онда и сам учинити.

Мудре рени. Прибрао: Ј. В. Д., ратар. Ј1аж је чудан мост, Преко те пренесе, Али натраг никад више Натраг не може се. У свету је наћи људи Лепе речи што говоре, Ал' таких је врло мало Што ће исто и да творе. Ког памећу Бог дарива И влада се по памети, У младости стар не бива Под старост се не подети. По туђини увек ходи Ал остани свој, Ако тога не издржиш Ниси човек мој. Тешко оном чија лађа Без бродара на пут пође, Јер ће тако не до среће Већ до пада свог да дође. Боље живет' без признања А;Г достојан бит' награда^ Нег' уживат' достојања Без заслуге врсна рада. Јаворањ (ХрВаТска).

Шта се збива у нас и у свијету. Хрватско-славонски сабор. 7. новембра по новом састао се у Загребу сабор краљевине Хрватске и Сланоннје, те ће расправљати о прорачуну, финанспјској нагодби с Угарском и о повпшпци чиновничких плата. Повпшивање чиновничких плата у овој годинп није баш најзгодније, него бп у првом реду требало мислитп на потребе народа, кога је задесила ова зла година. Талијани и Нијемци. У Инзбруку главном граду Тпролске дошло је у четвртак 21. октобра до крвавих сукоба између Талијана и Нијемаца. У Инзбруку је наиме отворена талијанска велика школа, а Нијемци су против тога усталп и тако се и.крв пролила. Нијемци хоће да Инзбрук буде њемачки град и све у

њему њемачко. Талијани као народ опет тражили су своје право. Сада је влада аустријска на мупи, како да умири Нијемце и Талијане и како да уреди ствар. Као што Мађари у Угарској, тако Нијемци у Аустрији хоће, да све буде њихово, а другим народима ништа да не даду. Но и остали се народи ево освијестнше," па свак иште своје, а то је и право. Српсни краљ Петар у Софији. Српскп краљ Петар походио је бугарског кнеза Фердпнанда у Софијп недјељу 17. октобра, да му врати походе. На свом путу од Цариброда до Софије и у самој Софији био је краљ Петар најодушевљеније дочекиван од бугарског народа. То је знак, како је краљ Петар за ово кратко вријеме свога краљевања задобио за себе срца не само српског него и бугарског народа као узоран владалац. ГБегов долазак у Софију учиниће, те ће се Срби и Бугари још више и тјешње приљубити једни уз друге и не ће. дати, да им трећи господари. Кнез Фердинанд на свечаном ручку, што гаје дао у почаст краљу Петру, наздравио је краљу Петру, те је рекао, да ће Србија и Бугарска заиста поћи напријед, кад се слажу братски Срби и Бугарп и њихови владари. Краљ Петар му је одговорио, како је необично срећан, што им је пошло за руком да су учврстили братску слогу између својих народа. Овом приликом- дао је кнез Фердинанд краљу Петру ланац ордена св. Александра, министрима Грујићу и Пашићу златне дозе с бриљантиМа, ратном министру Путнику орден за војничке заслуге. Српском посланику у Софији Свети Симићу дао је кнез Александров орден првога реда. Краљ Петар дао је бугарском министру-предсједнику Петрову своју слику у сребрном оквпру, ратном министру и министру унутарњих послова велики крст ордена Бијелога Орла, а другим министрима ордене св. Саве. За сиротињу софијску дао је краљ 100.000 франака, а 2000 Франака српском друштву „Шумадији". Краљ Петар и кнез Фердинанд послали су кнезу Ннколи телеграм, пун братске срдачности, у ком га поздрављају у иМе своје и својих народа, и наглашавају непоколебљиво пријатељство Србпје, Црне Горе и Бугарске. Кнез Никола одговорио је у исгом смислу. У нонедјељак по подне 'отпутовао је краљ Петар из Софије и вратио се у Виоград

Различие вијести. Права народна господа. Смрт Станка Бороте п његова сина Ђуре, о којој говоримо напријед у овоме листу, показала је да има наш ратар своје госпоДе, праве браће, која осјећају када ратара боли и хоће и дјеломда му помогну. Доносимо овдје сада, да то, што рекосмо, засвједочимо, велики број имена господе наше српске, која на глас о погибији Борота скочише да приложе припомоћ новчану Боротиној сирочади, и тако покажу, да воле свога брата ратара не само напразно, језиком, него и на пуно, дјелом. Уз свако име доносимо колико је који од господе приложио па нека ^ се зна и запамти: