Srpsko kolo

Стр. 4.

српско коло

Год. Ш.

роду. Његова се држава распаде на сијасет мајушних државида. Срби несложни потпадоше брзо под власт грчког цара. Али никад Срби нијесу дуго трпјели туђу власт, увијек су се бунили и крв лили, док се но ослободе. Тако и на Грке диже буну кнез Зете, садашње Црне Горе, Војислав. Кнез ЈЗојислхш. Први пут се побуни Војислав год. 1034. Али га Грци свладаше. Војислав се не даде устрашити. Већ год. 1040. дигне он опет буну. Грчки цар пошаље на Србе војску под војводом Проватом. Али Војислав дочека крваво Грке и смлави их. У бјежању. набасају Грци на - засједу синова Војислављевих, који потуку и оно мало Грка, што утече Војиславу. Али силни грчки цар није хтио подносити срамоте, што му је Срби учинише већ посла на Србе другу војску од 60.000 (шездесет хиљада) момака под војводом Михајлом. Пред силном грчком војском узмицао је Војислав све стопу по стопу, залијевајући сваку крвљу грчком и српском. Тако Грци зађоше већ дубоко у његову земљу. Али ту им се испријечи силно голо стијење, брдештине и гудуре. Грци невични таком путу намисле се вратити у равницу. Али их затекне ноћ у највећим гудурама и кршевима. А то је и чекао Војислав. Кад се ноћ спустила даде он нешто војске синовима и силне трубље, рогове и свирале, па им нареди да се поразмјесте по врховима оних брјегова, што су стајали око пута, на ком су се смјестили Грци. У глухо доба ноћи груне Војислав са свом својом војском, бучећи и вичући страшно, на Грке. У исти мах стаде се по брдима разлијегати јека од силних труба, рогова и свирала, а низ брда се стаде на Грке ваљати дрвље и камење. Упрестрављени Грци помислише да то мора бити небројена војска, гдје се чују толике трубе, стадоше као луди и побјешњели бјежати по кршевитим путовима. А Срби их као громови дочекиваху и убијаху. Од шездесет хиљада војника погибе их четрдесет хиљада, а уз њих погибе седам војвода, а главни војвода Михајло би рањен. Остатак Грка би рањен или се разбјежа на све стране свијета. Тако јунаштво шаке Срба и мудрост Војислављева сатрше силу грчког цара. Грци се више не усудише ударити на Србе. Послије смрти Војислављеве завлада Србима син му Михаило, који се закраљи. Иза Михаила дође син му Бодин. Обадва су водили славне бојеве са грчким царевима, па су и проширили државу Војислављеву. Бодин умрије године 1100. За Бодина је српска држава била моћна као и за Часлава. Под његовом власти била је и Босна. Узалуд су грчки цареви много

пута наваљивали на Србе, не могоше их покорити, јер су Срби сложни били. Текар послије смрти Бодинове поче се српска држава опет распадати и Срби се међу се клати. Сад је настала згода и за Грке и за друге непријатеље српске, да ударе на Србе. А Срби су и сами једни против других звали туђине у помоћ. Тако су Срби опет дошли под грчку власт. То ни сада није дуго трајало и било је пошљедњи пут. Срби се брзо ослободише и преко 200 година више не потпадоше под власт туђинску, догод не дођоше Турци и не оборише државу грчку, бугарску. српску и мађарску. Овога пута ослободи Србе од Грка Стеван Немања, жупан рашки. Двјеста година управљаху славно његови потомци, Немањићи, Србијом. Српски народ дође до великог благостања, знања и гласа за њихове владе. Име српско поче одјекивати од то доба по свијету. То славно доба траЈало је од 1159. године до 1355. године, до смрти цара Душана Силног, а зове се оно: Неманићко доба, по Стевану Немањи. Народ српски је захвалан био Немањићима, опјевао иХ је у својим пјесмама, а српска црква је већину од њих узела за светитеље. Стеван Немања. Владао од године 1159.—1196. Стеван Немања, отац св. Саве, родио се год. 1113. у мјесту Рибници, у садашњој Црној Гори. Отац му је био жупан у Рашкој. Отац његов раздијели на самрти Рашку међу четири сина: Првослава, Срацимира, Мирослара и Немању. Најмудрији и најбољи од браће био је најмлађи син Немања. Био је добар народу, праведан, дизао је многе цркве, давао им поклоне, па га народ и свећеници још већма заволе. Браћи то буде криво, па га на вјеру домаме и затворе. Немања некако утекне, а народ пристане узањ, јер га је волио, те он скупи јаку војску и удари на браћу и протјера их, а њихове дијелове узме себи. Браћа скупе у Грчкој војску и пођу на њега, ал их он дочека на Косозу Пољу, на ријеци Ситници и страшно им војску потуче, многи се подаве у Ситници, међу њима и Првослав. Толико их се подавило у Ситници, да су Срби преко њих као преко моста могли прелазити. Немања тако постане велики жупан рашки. Одмах навали на друге жупане и освоји у брзо земље: Хум, Требиње и Зету и градове: Скадар, Улцињ, Бар и Котор у Приморју. Иза тога удари Немања на грчко царство и освоји доста земље од Грка. Кад је Немања сложио велики број Срба под своју владу и кад се заситио владе, сазове сабор и одрекне се власти, а на мјесто своје