Srpsko kolo

Стр. 6.

СРПСКО коло

Год. 111.

сари примили новце од тежака, а нису ништа за те новце урадили, већ су метнули у коверат чист папир, атресирали на бански сто, и предали на пошти на рецепис, препоручено, па рецепис показали оним јадним тежацима, као тобоже, да су послали, што је требало. Бриге њих, што ће јадни тежаци чекати, шта ће „они горе" урадити. А4огу чекати до судњег дана, неће ништа дочекати. Али, што је још горе, тежак ће чекати и чекати, па кад види, да ништа нема, он ће опет надриписару, да потјера на ново ствар. А надри^ писар ће Јово на ново, чист папир у коверат, а тежаку рецепис. Нека тежаци дакле добро припазе на овакве лопове, па ухвате ли их, нека се равнају с њима онако, како треба. Ми смо мислили, да нам је дужност, упозорити тежаке на лопове надриписарске. Отворите очи, кад свој крваво зарађени новац дајете.

Ооколоеа напомена. Колико је у години дана Истолико на јелици грана, Колко грана толико гаврана; А на врху соко се њињуха; Воли соко стајат' на високо Одаклен се види на широко. — Пуче пушка подаље од луга, Чија пушка, соколова друга: Хајдук Вића из Бјелоселића И његове чете осветничке. Отиште се јато гавранова На крстине, душманске лешине, Те одлану јеловоме грању, Сам остаде соко на високо Одаклен се чује на широко, Пак он кличе пријатељу Вићи: „Ала хвала, дружино опрана: Добре пушке и мишице мушке, А још боља срца у јунака! Сад починте да се одморите; Јер још није главна боја било, Косово се није осветило." „Снохватице" Змајовине.

За „Српско Коло". Као што се може у сваком броју „Српског Кола" читати, нађе се увијек и свагдје народне господе, којима на срцу лежи добро Срба ратара, па их упућују, да се претплаћују на „Српско Коло", а други и сами плаћају претплату за оне најсиромашније. Тако је ето г. Жарко Станић велики посједник из Вуковара приликом свог боравка у Загребу на скупштини српске самосталне странке предао управи нашег листа К 19'20

као претплату за 8 примјераКа „Српског Кола", од којих ће се један примјерак слати српско-православној црквеној опћини у Шаренграду, а остали сиромашним Србима ратарима, за које управа одреди. Даље је преч. госп. Василије Грујић парох у Копривној код Модрича у Босни послао К 4 - 90 за 2 г. М. Вукелић из ПЛавче Драге код Плишког К 4'80 такођер за 2. Затијем је г. Симеон Војновић учитељски приправник у Пакрацу нослао К 5 као мјесечну претплату за своје претплатнике у Пакрацу. Г. Станко Ребрача у Глини скупио је у веселом друштву К : '60 и послао управи нашег Листа као претплату да се шаље двојици сиромашних Срба ратара из Баније а двојици из Лике. Г ; Ђуро Кончар трговац из ДраготИње код Глине послао је даље К 2'40 као погодишњу претплату за 2 скупљена претплатника, па пише, да ће их још скупити. Г. Миша Јоановић из Вел.Кикинде нослао је К 3.60 као претплату за 2 претплатника, а г. В. Чопорда из Дишника К 1*20 као тромјесечну претплату за 2 скупљена претплатника.

Опет лов. — Српска народна песма. Лепо ти је родио јаблане! Све бисером и драгим камеЊем, Али га је соко окрунио Долећући јутром и вечером, Долећући, у гору гледећи, Где два брата итар ловак лове; Старији је братац уловио, Уловио срну и кошуту, И јеленче злаћени рогова; А млађи је братац уловио, Уловио Сосу златокосу. Старији је млађем говорио: „Ајде, брате, да ловак делимо." А млађи је стар'јем беседио: „На част теби срна и кошута, „И јеленче злаћени рогова, „А меника Соса златокоса."

Шта се зОива у нас и у свијету. Осми конгрес Српских Земљорадничких Задруга одржан 17. и 18. Маја о. г. у Дарувару, донео је ову резолуцију: Уверен потпуно о томе да прекомеран раскош — који се у душу народну увукао и од кога нам болује цело тело народно — раскида имовину и снагу народну, да је у многим и многим нашим местима повод раскућавању и расељавању народа, да у многим крајевима управо у пропадање наш народ води — Осми Конгрес Српских Земљорадничких За-* друга меће на срце у првом реду свима задругарима, а затим свима осталим Србима свуда, да се чувају и клоне раскоша, да га остављају