Srpsko kolo

Стр. 2.

српско колб

Год. Ш.

Српска је то, брате мој, крв у жилама ерпског краља и његова еина, иста она, која тече и у жилама нашИм, па како не би радо чуо, шта они раде тамо преко Саве у слободној српској земљи. Свечаност је текла овако. Кад је краљевска породица дошла на Бањицу, одслужена је служба божја, а после службе изговорио је престолонаследник и потписао заклетву, коју је потписао и митрополит и предао краљу. После овога предао је краљ наследнику знакове ордена цара Лазара, а затим му је краљ изговорио овај дивни говор, који је пун лепих мисли и савета, што их краљ отацдаје краљевићу сину. Из говора се краља Петра види, како он воли народ и како сина упућује да пази и чува ту љубав. Па чујте, дакле, тај красни говор српског краља своме сину: „Мили сине мој. Велика је радост моја била кад ми те је Бог пре 18 година подарио. Још већа је радост моја данас, када те као пунолетна произзодим за официра моје миле и храбре војске. Важне су се промене десиле у нашем животу за то време. Ти си рођен далеко од отаџбине своје и чезнуо си за њом као и ја, као и мн- сви. Милошћу Божјом и вол.ом народа српеког наша су права повраћема. Ти постајеш пунолетан као наследник пребтола и официр српок(.: војбка. Једнога дана када то буде воља Ббжја, ти ћеш заузбти моје место, постати и кра-Љ Србије и комаНдант војске, у којој си од ДаНас НотиоручнНК; Дужност је Твоја сиНе, да се дсГле спремиш ва тешкб бреме, које Те чека. Чао у који ћеш ти заузети мојб место одредиће Свемогући, а Устав^ делО људско^ још те данас проглашава за спОсобног Да то место заузмеш. Само, сине Ш; мпсли, да се знаље и искуство може стећи

Наследник пријестола Ђорђе као српски војник.

ма каквим уставима и прописима законским. Зато су потребне многе године напорног рада и гвоздене воље. Ја од тебе очекујем и земља од тебе тражи да сву своју снагу заложиш, да прибереш она многострука знања, која ће ти као владару требати. Не знам, сине, да ли ћу ја имати толико времена и могућности да те посветим у све послове владарске. Савет пак који ти могу дати још данас, јест, да као владалац увек чуваш и поштујеш Устав и законе земаљске. Знај сине, да ћеш само тако наћи и стећи љубав и поштовање народа свога. Вез љубави народне иак слаби су чрестоли земаљски. Крај тога, сине, срце твоје мора бити испуњено само љубављу према сваком грађакину српском. Никада ни једног тренутка, не сме владалац осетити мржњу ни према коме поданику своме. Ма како био уман и слреман владар не може да врши све државне послове сам. Зато је потребно много људи и најтежи је задатак владаочев да их пронађе. У томе тешком послу за владара ће бити велика олакшица, ако никога не буде мрзео, ако свакога буде подједнаком љубављу примао и са њим се саветовао. Још и трећи савет, важан за тебе као за будућег а Човека нема без

снне, не мање владаоца. Владалац је човек, мане и погрешака, АлИ Мане и погреШка владаочеве нпсу што и обиЧнИХ ЉуДИ: Зато, што је владар на најузвИшенијеМ месТу у земљи, што су њему управЉенИ сви погледи И његове грешке одмах свако вИДИ, Мане, које се код обИчних људИ кад И каД не опажају, на владару изгледају велике И неопросТиве* Одвикавај се, Дакле, сине, од свИх мана, које на Себи опазиш, или ти их други укажу. ТрудИ се^ да што мање грешиш, а учиниш ли грешке.