Srpsko kolo

Г©д. III.

СРПСКО КОЛО

Стр. 5.

Два батаљона турске пешадије кретоше се Челопеку. Са овим батаљоном био је и Милер а пред свима ишао је дечко Ђорђије. Турци су ипак ишли опрезно. Али кад беху стигли до положаја, који им се беше на путу испречио, — загрмеше са свих страна пушке. Танад су звиждала и с преда и с бока и већ се поваљаше неколицина у редовима. Ово изненађење доведе Турке у забуну, али господин Милер поможе својим саветима, те се Турци убрзо распоредише за борбу и почеше наступати. Али пред собом никога нису опазили, а у оној забуни малог Ђорђија и заборавише. Турци су мислили, да ће једним јуришем разјурити или похватати шаку четника, који им се испречише, али се љуто преварише. Ватра четничка биваше све жешћа, све смртоноснија. Заурлаше Турци и кретоше напред. Када су били под самим положајима одакле су четници сипали ватру, спремише се на јуриш. Али сад тек настаде ужас. Ручне бомбе 4 ) полетеше у турске редове и начинише таку страхоту да преплашени низами 5 ) почеше одступати без реда. Куршуми и бомбе пустошише и даље турске редове тако, да од два батаљона турска једва један умаче, а све остало беше које мртво, а које рањено. Српски четници осветише смрт оних 28 раније изданих четника. Сам Милер, који је гледао све шта се догоди, узвикнуо је: — Овако се само могу српски четници борити! А Турци причаху, да су Срби имали некаке пушке, које по десет метака одједанпут испаљују.

Док се овај окршај десио овде дотле је у све крајеве остале, где се српске чете налазе, оружје и муниција дотурена без икакве сметње. Мали је Ђорђије дивно испунио свој задатак, па ипак и своју главу спасао, јер се користио првом забуном Турака и побегао. У овом је био Ставрин план да се Турци одмаме у заседу, да им се скрене пажња на другу страну, а такође и Милеру, — а на тај начин су остали успели те оружје и муницију пренели на места где је потребно. Овде је учествовало око 80 четника српских. Тако је мало Македонче послужило својој браћи онако, како приличи сваком Српчету.

4 ) То су бомбе, које се из руку бацају и имају страшну снагу кад се расдрсну. 6 ) Низами су редовни турски војници, линијаши.

„Српско Коло" пред судом. Ви знате, да сте већ неколико пута добили на понеким местима сасвим бело „Српско Коло", на коме не пише ништа. Ту је написано нешто, али је државни одветник то забранио, или како се вели запленио. После неколико дана судбени сто изрече осуду и потврди ту заплену, коју му је поднео државни одветник. Ту осуду мора онда по закону о штампи „Српско Коло" да донесе на првоме месту, и онда читате оно: „У име Његова Величанства Краља! Кр. судбени сто у Загребу (или коме другом месту) закључио је на предлог кр. државног одвјетншса у Загребу (или другде)", да ово или оно у том броју чини злочин или преступак, па се забрањује раширивање и бројеви се имају уништити. Тако вам је то већ неколико пута било и са „Српским Колом" У слободним и напредним земљама нема тога. Тамо влада слобода штампе и сме се писати, како се хоће, али нема заплењивања, нема белих бројева. Зато се, ето и „Српско Коло" бори за слободу штампе, бори се „Нови Србобран", бори се наша народна српска самостална странка. Ви можда не знате шта то значи слобода штампе. Штампу проглашују велики људи седмом великом државом. Често пута војска не може израдити оно, што штампа изради. У борби с Бечом, слободна је штампа данас у рукама маџарским сила јача од убојног оружја. Новине говоре слободно народу маџарском, и народ се скупља у редове, врста се и ступа у једну целину, која тражи свом снагом права народна. Ето, видите, шта значи слобода штампе. Она је, како један Енглез рече, темељ свију грађанских слобода, а други један Енглез рече у руском листу, да слобода штампе више вреди од двадесет Манџурија. И сад ћете разумети, зашто се наша српска самостална странка бори за слободу штампе, за изборно право, да сваки пунолетан човек гласа, за слободу састајања у народним скупштинама и зборовима, за слободу удруживања у политичке странке. Кад то има народ у рукама, онда је лако за њега. Онда ће он стећи сва своја друга народна права. Ето, видите, за то се бори и овај народни лист. Па зато, кад је државни одветник запленио 13. број „Српског Кола" а суд донео пресуду, поднео је судбеном столу у Загребу одговорни уредник овога народног листа приговоре против те пресуде. На то је имао право и по овом нашем застарелом закону о штампи, који данас вреди. Судбени је сто одредио, да расправа пред судом буде 28. септ. (11. октобра), и била је. На тој је расправи држ. одветник доказивао, да је имао право, а уредник „Српског Кола" побијао је то својим говором. Пре ових говора прочитани су писмени приговори, што их је суду поднео одговорни уредник „Српскога Кола". РасПрава је била јавна, и ево како је о њој јавио

Савјетујте своје рођаке и пријатзље да купују и читају овај лист.