Srpsko kolo

Врој %&.

Загреб, (15.) нсвембра 1905.

Год. Ш.

Излази два пута | | | _ | |.- || ^ т „ _ а ^ х -.. . Огласи рачунају се по — у мјесецу — ЈРО| нЧ| #% Ш # Јр% Ш ® Јп|к Ш| вРЧк фновнику. Ако се виСРПСКО КОЛО Е1Е на четрт ГОД. К -—'60 ив >аж ®м ж® -та®. «а «... к»" Николићевој улици бр. 8. За друге земље: на ГО- Писма се шаљу на уреддину4круне. Поједи- НАРОДНИ ЛИСТ "ар Ш од„°о? СР лис Т а« Г ГуХни бројеви 10 пот. ^ «1*1 V _ писи се не вра * а ј У , Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.) в*®«.' «»$««» Уређује: Уредништво „Н. Србобрана" Народе!

Догађаји, који се данас одигравају V хапсбуршкој монархији, од великог су значаја и од необичне важности. Дуалистичко устројство ове монархије, основано на превласти једних, а потиштености других народа и класа, љуља се у својим темељима, а читава монархија стоји на прагу великога унутрашњега прелома, који иде за тим, да њезино устројство постави на сасвим нове основе. Слобода народа ' и ирава најширих слојева иука: то су мисли водиље овога снажнога покрета, а очито је и несумњиво, да ће сваки народ и разред само у оној мјери убирати плодове тога покрета, у којој буде учествовао у њем својом снагом, својом свијешћу и мудрошћу. Наша је дакле отаџбина позвана такођер, да у овом важном часу обиљежи своје становиште и да изнесе своје захтјеве, ако жели не само да сачува свој данашњи државноправни положај, већ ако хоће да своја народна и државна права што више учврсти и прошири, како то захтијева њен позив у нашој народној цјелини. Овој дужности и потреби може она само онда достојно да одговори, ако се постави на становиште својих сопствених интереса, који јој забрањују да служи циљевима туђинске политике. Према томе мора она да прихвати као своје: начело народног самоодређења и равноправности свих народа, а зато не смије остати играчка у рукама туђих фактора, већ мора бити противна данашњем државном склопу монархије, који је створио читав низ потлачених народа и класа, а који својом тежином нарочито притискује нашу домовину Хрватску, Славонију и Далмацију. Против тога стања у монархији дижу се и други народи и класе, који нису у оваквом потиштеном положају као ми, а како да то не учини наш хрватски и српски народ, који баш оваквом склопу монархије има да захвали, што је његов устав још и данас празна ријеч, те што још и данас живи у потпуним апсолутистичким одношајима И приликама.

Устајући ДЈзотлЈВ овог државног. склопа, мораће дакле наша отаџбина да тражи и уставне слободе, које имају да буду засноване на начелу једнакости и равноправности. А с тиме у свези мораће да прихвати и борбу најширих слојева пука за људска и грађанска права у потпуном опсегу и на најширој подлози. Овакво схватање народне политике једино може довести и до правилног и коначног ријешења несретног хрватско-српског спора, а тек ова три услова: право народног самоодређења, права најширих слојева пука, и ријешење српско-хрватскога спора могу да зајамче праЕилан развитак нашег народног живота и да створе нашој отаџбини љепшу будућност. Ови назори намећу се неодољивом нуждом сваком патриоти и мисаоном човјеку. Природно је зато, што су с ових темељних назора пошли и они представници хрватског и српског народа, који су створили ријечку и задарску одлуку. Природно је и то, што су на основу тих одлука већ данас постигнути велики стварни успјеси: закључком дзлм. сабора за свеопће, једнако, изравно и тајно право гласа и закључком о равноправности Хрвата и Срба, којим је ударен основ заједничком и јединственом раду Хрвата и Срба у свима питањима наше народне политике. Док ове мисли истичемо за подлогу нашег рада, износимо своје дубоко увјерење, да су уставна права темељи људске слободе и правнога поретка у држави, а потоме и предувјет не само политичкој слободи народа, већ и његовом привредном развоју и просвјетном напретку. Зато борба за уставна права и слободе у правцу напреднијих мисли и праве демокрације сматрамо првим и најпречим нашим народним задатком. Само таква борба, окончана успјехом, може да створи бедеме, иза којих би се успјешно могла да води и борба за нашу народну и државну самосталност као и за праведно уређење нашег унутрашњег друштвеног живота и устројства.