Srpsko kolo

Год. III.

СРПСКО КОЛО

Стр. ?.

ници народни у сабору могу говорити што год хоће и нико им не може за то ништа, јер им то даје право и закон о имунитету (неповредљивости). Маџарони су хтјели оборити и овај закон, али су се тргли натраг, и ако су само ово право и закон пољуљали. О томе ће бити још говора у сабору, кад се опет састане по Божићу (15. јануара), па ћемо рећи онда коју више. У Угарској се састаје сабор 6. (19.) дец. па ће се одмах одгодити. Да ли ће доћи до помирења између Беча и Пеште, не зна се. Борба траје и даље. Ерзацрезервисте већ су позване у војску, јер није било ове године асентације. Доктор Оскар НИШ, посланик владине странке у загребачком сабору, држао је 1. децембра говор, у ком је рекао да народ у нашој земљи не живи зло. Евала изборницима, који оваквог изабраше. Нека га питају, шта је говорио у сабору. Избори у Црној Гори обављени еу у највећем реду и посве- слободно. Изабран је 61 посланик. Има међу њима и 4—5 Срба муслиманске вјере. У Русији никако да се уведе ред. Народ не вјерује да ће влада учинити што је обећала, па се непрестано буни. Буне се на много мјеста и војници: траже скраћење службе у војсци и бољу храну. У Севастопољу побунила се момчад са ратних лађа. Између чета цару вјерних и бунтовника дошло је до крвавог сукоба. Бунтовници су свладани, вођа им Шмит ухапшен и објешен. Било је мртвих и рањених на 2000 а оштећене су из топова и четири бунтовничке ратне лађе. Ратари се опет буне, што имају мало земље; од сваких 100 јутара (рали) само 30 имају ратари, а остало држава, цркве и племићи. Цар је опростио ратарима неких 6 милијарда (6 хиљада милијуна) круна, што би их још морали платити држави за земље, које су ратарима још 1863. дане у закуп, а ратари су их отплаћивали у годишњим оброцима од неких 254 милијуна круна. То отплаћивање требало је још ^б година трајати, али цар је то ратарима ОПрОСТиО. Кад ће у Русији доћи до мира и реда, још се не зна. Ето какво зло држави чине владе, које силом хоће да народу зачепе уста. Најзад и народу преври, па дође ето до свачег. Турска је пристала, Да се у Маћедонији поставп комисија европских хришћанских држава, која ће надгледати све пореске послове и старати се да тако олакша Живот хришћанској раји. Због тога су велике државе европске наредиле, да се њихове ратне лађе врате из турских морских вода, камо су биле отишле, да присиле Турску на попуштање. Војска у Чешкој. Јавили смо, како у Аустрији народ листом тражи, да се сваком даде право гласа за изборе саборске. Особито је народ чешки најжешће стао тражити то право, држати свуда скупштине и приређивати демонстрације (обилажење градом у велвким рпама). Влада је зато наредила да у Чешку

отиђе још 5 регимената пјешака и 2 регименте коњаника, ако би тобоже дошло до какве буне. Али народ чешки не да се овим устрашити, већ и даље опомиње владу, да одржи своје обећање и даде сваком право гласа.

Различне вијести. Скупио 100 претплатника. Госп. Коста Мајкић скупио је у Бањој Луци 100 претплатника за „Српско Коло" међу тамошњом народном господом. Ове примјерке дијелиће он онда школској (сеоској) дјеци, која ће их читати својим старијима. Лијепо је то и хвале вриједно и за г. Мајкића и за честите Бањалучане, на чему им управа „Српског Кола" лијепо захваљује, надајући се, да ће овако порадити и остала народна господа босанска у појединим мјестима. ИДемо да видимо! Српска земљорадничка (ратарска) задруга за „Српско Коло". Српска земљорадничка (ратарска) задруга у Великој Дапчевици послала је управи „Српског Кола" К 18 као скупљену претплату за 15 претплатника на по године. Овако би требале да раде све наше задруге, гдје их год има, па да својим члановима, а и осталим сељанима препоручују „Српско Коло" и да се претплаћују на њ. Српска земљорадничка (ратарска) задруга у Великој Дапчевици добро зна, како „Српско Коло" поучава Србина ратара, па се према томе и заузима за народни лист „Српско Коло". Патријарх наш Георгије БранковиЋ слави на св. Николу педесет година од како је ступио у свештенички чин. Том приликом даће, како се чује, 20.000 К за проповједнички Фонд. Како се у Великом Бечкереку србује. И у Великом Бечкереку испропадаше, изгубише се Срби варошани, господа. Нестаде их као и у многим другим местима, где смо неспособни, већином зевајући, жмирећи или терајући кера, од дошљака прегажени. Обично се и ратари угледају у рђав пример вароШана, који их за собом повлаче и упропашћују и тако се и по онима селима изгубисмо, око којих нам варошани испропадоше. Али у Великом Бечкерему одржи се, хвала Богу, језгро ратара, који из дана у дан и напредују, а недавно, при изборима за варошко представништво као што смо читали ~ победише Срби у Вечкереку, изабраше већину а све без велике ларме и галаме. Тако ће управа Бечкерека -— после дугог застоја и после велике чаме — хвала Богу опет у српске руке доћи. Ми смо уверени, да Срби у Вечкереку неће на томе застаги, већ да ће знати и разумети, како се сад продужити мора, па да се Српство у свему узмогне у Бечкеречане угледати и од њих се поучити, како се србује. Нова српска зеМљораднична (ратарска) Задруга. Основана је и одлуком Крал^евског Судбеног Стола Беловарског од 4. новембра о. г. потврђена Српска земл.ор^/г $/