Srpsko kolo

Год. IV.

Мимо тај пораст даћа, овлаштеник је био извргнут неисказаним мукама од лугара и шумара, који, да докажу своју потребу, виђају се у свакој шикари, пораслој на пашњаку, младу шуму, те су тјерали, глобили свакога, који би шибу тамо одрезао, и затварали су шикаре и путове бранећи у њима пашу, јер да ће тако узгојити шуму. Ово је све усадило дубоку и тешко искорјењиву одвратност народну против у истину за то недужног закога о земљишним заједницама. Из те одвратности развило се болесно уображење против самог имена „заједница" тако да кад народ чује ту ријеч, он без размишљања и без схваћања виче и бијесни против ње. Истина је, да је послије побуна у Вирју, Ђурђевцу, Фердинандовцу и Клоштру, много тога поправљено и одстрањени су лугари и шумари, од земљишних се заједница не тражи више принос за плаћу старјешинама, опћинским писарима, и опћ. биљежнику, али се није јоште учинити могло главно, а то је успостављење мјесних опћина, тачно одређење њезина круга рада, особито према кругу рада земљишних заједница. Ово је врло тешка задаћа, али мислим, да се има у првом реду ово учинити, па ће се онда моћи постићи мирно проведење закона о земљишним заједницама. За то треба установити: 1. да мјесна опћина изабире свој одбор и свога поглавара, као до сада, дакле без обзира на то, је ли ко овлаштеник земљишне заједнице или не. 2. Да се овоме одбору додијеле сви досадањи послови, да му се успостави цијели његов досадањи круг рада уз ово ограничење: 3. За плаћање пореза од некретнина земљишне заједнице, природно је, да се има она бринути, а не мјесна опћина као до сада. У то име нека земљишна заједница даде своје зграде, ливаде и пашњаке у закуп мјесној опћини, која ће закупнину побирати од свију мјесних житеља без разлике, да ли су овлаштеници земљишне заједнице или не. Од те закупнине плаћаће земљишна заједница порез, а преостали новац или међу своје чланове подијелити или справити док се више тога не скупи, да узмогне штогод земљишта прикупити, или коју зграду подићи. Поправак путева, мостова, као и зграда од земљишне заједнице у закупу држаних има као и до сад читава мјесна опћина обављати. Предлажем према томе, да се оваковом успоставом мјесних опћина и дозначењем њезинога круга рада одстране све неприлике и незаконитости, које су народ натјерале у нај-

Стр. 11.

оштрију противност против проведења закона о земљишним заједницама. Увјерен сам, да ће народ радо прихватити успоставу неоправдано укинутих мјесних опћина, и ако држим, да ће с почетка још увијек с неповјерењем и страхом гледати на проведење закона о земљишним заједницама, јер му је још одвише у памети велики терет и муке, које му је донијело проведење закона о земљишним заједницама већ првом својом појавом и наступом. Мислим, да би се могао наћи облик, по којем би било могуће закон о земљишним заједницама полако провађати, а да буде народ имао времена увидити, да му се у успостављену автономију само одређење мјесних опћина не дира, пак да буде нашао времена продријети у разлику, између мјесне опћине и земљишне заједнице, па у то да не само могу, него и требају и морају успоредо опстојати и мјесна опћина са својим више јавно — правним и господарственим кругом рада те земљишна заједница са својим једино власничким дјелокругом. У овом случају предлажем, да се разложи народу разлика дјелокруга земљишне заједнице и онога мјесне опћине, и нека му се даде на знање, да област признаје као и прије потребу мјесне опћине са њој одређеним кругом рада, коју нека мјесни опћинари као самосталну уредбу уреде, како је и прије уређена била, а да уз њу мора по закону бити изабран и одбор земљишне заједнице с којим ће моћи мјесна опћина да уговори, како ће и под којим увјетима моћи употребљавати некретнине земљишне заједнице у корист мјесне опћине. Овај је предлог г. Милана Ројца Управни Одбор предао на проучавање своме извјестиоцу, кр. кот. предстојнику Мирку Лугарићу, те је опет овај у сједници жупанијскога управнога одбора мјесеца децембра пр. год. извијестио ово: И ја сам тога мнијења, да у сваком мјесту, а нарочито у тако великом, каково је Вирје, може уз земљишну заједницу постојати и збиља и постоји и мјесна опћина у правом смислу ријечи, јер сви житељи дотичног мјеста могу да имаду више заједничких интереса, али који нису нипошто исти са онима земљишне заједнице. Појам мјесне опћине пуно је шири, јер овај опсиже све становнике односног мјеста, били сад они подједно овлаштеници односне земљишне заједнице или не, док је појам земљишних заједница много ужи, јер обухвата само овлаштенике ове, т. ј. оне који имаду своју заједничку некретну имовину, која им је припала у бившој војној крајини усљед установа темељног крајишког закона.

СРПСКО коло