Srpsko kolo

Год. IV.

СРПСКО КОЛО

евега у каеи црквеној — 24 К. Кад ^је народ видио, да ће се црква срушити, а од новца ни трага, узруја се, збаци стари одбор и њихова пароха предсједника, те изабере нову управу. И за двије године направише они скоро из нова своју црквицу, начинише уз њу кућицу, у којој ће се народ састајати и осветише цркву пред Божић. Велика заслуга за све ово припада вриједном тежаку Јанку БВли. Како чујем нарастао је у малоградачкој опћини намет већ на 104%- Већ има више година, како намет непрестано расте. Жалосна заслуга за ово припада сасвим невриједном опћинском вијећу, које клима на све главом, што затраже погдавита и друга господа.

Ко Ће свирати. Идем тако селом, кад из куће, потлеушице, још сламом покривене изиђе жена и пође преда мном. Кад нијесмо ваљда ни тридесет корака ишли, изађе из друге куће жена и пристаде уз ону прву да иду заједно. На то ће ова, што је послије приступила, казати: „Знаш ли, да ће вечерас Јоца Миланов довести младу", а она другаупита: „Боже мој, ко ће им у сватовима свирати". Чисто ми неугодно би, кад то чух; ето долази млада из другога села, да свој вијек с њима у селу проведе, а она и не пита чија је, и је ли добра и поштена и вриједна и раденица, већ јој на ум најприје пада музика. * Како радимо, онако нам и јесте. Душанг Павловичб.

Шта су извојевали Руси? У Русији је цар био самодржац. Он је владао и постављао министре, владу и власти и све је било у његовој руци. Народ није имао права никакова и његова се ријеч није слушала. Кад се у Манџурији водио несрећни рат, показала се међу високом господом, која су држала власт у рукама, велика поквареност, Многе су се државне ствари, као што су ратне спреме, муниција, храна, водиле само на папиру, а у ствари није било ништа, јер су новац неповлаштено трошили други. Тако су милијуни народног новца, који је држави плаћан, пропадали и одлазили у неповрат, то јест у туђе џепове. И то је била једна од тешких кривица, зашто су Руси изгубили мегдан с Јапанцима. Због тога је плануо народ руски и рекао одлучно, да тако не смије бити,, него ваља

да се чује и његова ријеч. Започела је борба између властодржаца и народа, па је народ побиједио и приморао, да је цар дао народу слободу штампе, слободу збора и договора } слободу удруживања, а наскоро ће се сасТатИ и сабор (хосударствена дума), у који ће народ послати своје народне људе. Руски народ није добио још од цара опћег права гласа, али је добио доста широко право, јер много више људи од стотине бира него ли је то код нас у Хрватској. Сад се богме већ све спрема у Русији за изборе. Али што је најљепше, они Руси, који немају права гласа, одлучно траже од онијех Руса, који ће бирати, да морају гласати за праве народне људе, а не за оне, које влада препоручује и жели. И тако ће прави народни људи ући у Русији у сабор.

Народно здравље. Ч\Јвајте се назеба. У многим крајевима наш народ зими пропада и разболева се и за то, што није доста топло одевен. Најпотребнију зимску хаљину, дуги гуњ, или кабаницу не носе, но иду лако одевени, па, како по јачој зими дуже путују, прозебу и разболе се. Још су горе одевена деца, што у школу иду. Од Бога је грехота, а од људи зазор и срамота, што толико занемарисмо своју децу, па им зими убијамо здравље. Од сто деце, ако је 30 одевено како ваља, а оно све друго поцепано и неодевено. У горњој Крајини иду деца чак и зими у самим гаћицама. Кад нам дете занемогне, онда кривимо уроке и зле очи, а често смо баш ми сами криви. Пуштамо их по читав сахат у друго село у школу без сукнених чакшира (беневрека), у гаћицама, без доброг копорана и пршњака, у крпама и ритама. Мајке им неће да оплету ни зимских рукавица, не брину се ни за читаве чарапе и натикаче, него дрхћу голоруки и зебу им ноге у подераним чарапама и исцепаним опанчићима. Ни на храну не пазимо, већ им дамо по комад сува хлеба, и то им држи душу целог дана. А ако се одрастао човек, а камо ли истом мало дете, не храни, како треба, ето болести, слабости и ране смрти. Најбоље је за децу, да свако веће село сазида ма и најмању школу, те да деца не зебу идући зими чак у друго село у школу. Село без школе то је кућа без видела. Где су људи мудри, сложни и истрајни, ту се и школе отварају.