Srpsko kolo

Стр. 6.

СРПСКО коло

Год. IV.

живимо за божијим леђима, нема никог ко би нас свјетовао и упутио па ми мислимо, да све тако мора и бити, а вама до Бога фала, што ми ето сина од смрти отесте". * Грлобоља, грлица, гушобоља, дифтерија и како још све народ ту болест зове јест једна од оних опасних болести, које живот брзо униште, а што је још најгоре код ње, она приања од једног болесника на другог здравога, а највише на мању дјецу. Стога треба у сваком случају, чим се дијете почне тужити, да га око врата боли, с мјеста потражити лијечничку помоћ, да лијечник прегледа и лијек даде, а манути се баба и чаролија, јер то доводи до кућне истраге у кратком времену, па је онда касно кајати се. Ко има уши нек чује! Душанг Павловичб

Шта се збива у нас и у свијету. На Ријеци (Фијуми) састали су се Срби и Хрвати из Хрватске и Далмације, заступници свију народних странака, да се договоре, шта ће тражити од Мађара за нашу земљу, ако су Мађари вољни, да и ми будемо уз њих у њиховој борби са Швабом. Кад се наши заступници народних (опозиционалних* странака о том споразумију, договоре, доћи ће тамо и заступници странака мађарског народа 28. овога мјесеца, па ће међу једнима и другима доћи до преговора. Буду ли Мађари толико паметни, да нам даду, што је по људској и божјој правди наше, биће и за њих и за нас боље. Шта буде јавићемо. Епархијска скупштина за горњокарловачку дијецезу била је сазвана за дан 28. фебруара. Али, како је рђаво вријеме, бојати се да многи скупштинари не би дошли, те је скупштина одложена. Дакле нико не треба ићи 28. Јавиће се, кад треба ићи. У Пакрацу и Новој Градишци одржале су здружене српске и хрватске опозиционе странке своје скупштине. На њих је дошло доста тежака и народне господе. У Пакрацу је на скупштини постављен за кандидата г. Светозар Прибићевић, главни уредник „Новог Србобрана", а у Новој Градишци г. д-р Франко Поточњак. На скупштини су говорили и тежаци и то врло разборито и паметно. Сваки дан има у нас све више тежака, који се трсе, да науче нешто, читају, те ево и на великим скупштинама могу лијепо у име народа говорити, а да се својих говора не морају стидјети. У Угарској ће бити распуштен сабор 19. овог мјесеца. Говори се да се неће ни одређивати нови избори, већ да ће краљ поставити комесара у Угарској, да ће се стегнути слобода штампе, збора, састајања — то јест владаће се без народа, као што се сада влада тако у 'Гурској, Кини, Сијаму, тамо у

Азији. Шта ће бити не зна се. Народ мађарски неће попустити јамачно, нијесу они мекушци као ми. Сукоб између Аустро-Угарске и Србије још није уклоњен. Аустро-Угарска не да српској стоци у државу, а Србија не да аустријским фабрикатима (шећеру, штофовима, гвожђарији и т. д.). Штету отуд трпи и једна и друга земља, те ће се јамачно у скоро измирити. Наш краљ позвао је на ручак посланика Србије у Бечу Мишу Вујића, разговарао с њим љубазно и рекао, да се нада, да ће се сукоб уклонити ускоро. Из тога се види, да би и Аустро-Угарска желела, да сукоба нестане, јер отуд трпе велику штету аустријске фабрике. Србија не да ни да се аустријска роба превози у Турску и Бугарску. Може нас Србе веселити, што је сва штампа (новине) особито француска и енглеска на страни Србије. Већ прошли пут смо писали, да је сва словенска (чешка, пољска, хрватска, словеначка, бугарска и руска) штампа као један човек уз Србију. Дакле једино су Чивути и њихова штампа у овој ствари против Србије, па на част им, њих и не желимо за пријатеље. Не даду у Београд. Српско певачко друштво „Обилић" из Београда позвало је ових дана у госте „Младост" хрватско певачко друштво из Загреба. „Младост" је дошла до Земуна, али кад је хтела прећи у Београд, није јој дала земунска полиција. Друштво се обрати телеграфски на подбана Чаврака с молбом, да му се допусти прећи у Београд, али ни подбан није дао. Тако је друштво морало остати у Земуну. У Београду је силан народ ишчекивао долазак „Младости". Али кад она не дође, и кад се дознаде зашто,- свет се страшно љутио и викао против Аустрије и против наше полиције. Кад „Младост" није могла у Београд, прешао је „Обилић" у Земун из Београда, те су се састали, братски се поздравили и наразговарали. Тако ето власти у Хрватској и Славонији не даду Хрватима у Србију. Некоме ваљда не иде у рачун, да се Срби и Хрвати добро слажу. У Босни сложили су се сви новинари и остали људи од пера (књижевници) па су управили на владу своју представку, да даде штампи већу слободу, јер овако трпи штету земља и народ у њој. Потписали су је људи од пера без разлике вјере: православни, муслимани и католици, и без разлике народности: Срби и Хрвати. У Црној Гори изишао је нови закон о штампи. По том закону имају новине пуно већу слободу од нас. Сад имају још двије земље на свијету, гдје је штампа овако окована, као код нас: Босна и Турска. Умро је дански краљ Кристијан. Било му је већ преко 90 година. Мјесто његово заузео је син му Фридрих, ком има већ преко 60 година. Овај краљ је зато познат, што су му дјеца и унуци постигли краљевска и царска достојанства по